Vlast na mnoge načine pokušava da stane na put profesionalnim medijma pred opšte izbore u Srbiji. Kako bi kampanja izgledala da u tome i uspeju? Da li građani mogu da se oslone samo na društvene mreže?
„Uz sve pohvale medijima koji profesionalno rade svoj posao i koji se trude da do građane dopreme neophodne informacije, mi konstantno imamo jako suženu mogućnost informisanja“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za „Vreme“. „Plašim se da će odnos vlasti prema njima samo dodatno kulminirati kako se bliže izbori, kada je obaveštavanje građana zapravo i najvažnije.“
Medijski stručnjak Bojan Cvejić kaže za „Vreme“ da Srbija ima više od 2.300 registrovanih medija u ovom trenutku, što je za ovoliku zemlju Srbiju preveliki broj, koji stvara haotičnu scenu.
„Profesionalnih medija u Srbiji ima sasvim dovoljno, naročito se po kvalitetu i visokim standardima izdvajaju lokalni mediji koji igraju značajnu ulogu u izveštavanju“, misli on. „Na to treba dodati i situaciju da predstavnici vlasti profesionalne i kritičke medije satanizuju, diskredituju i targetiraju pa jednom delu javnosti šalju poruku da je reč o medijima koji su strani plaćenici, izdajnici, oni koji mrze svoju zemlju.“
Štancovanje na drugoj strani
Veljanovski smatra da bi bilo pogubno da izgubimo i postojeće medije, jer i sa njima vlada dominacija režimskih medija, dok Cvejić kaže da ti režimski mediji „šire propagandu, ne poštuju profesionalne i etičke standarde i uništavaju ljudima živote, pa su ovi profesionalni i donekle profesionalni nevidljivi u tom moru medija koji se u pravom smislu reči i ne mogu nazvati medijima“
„Režimski i neprofesionalni mediji mnogo su više dostupni građanima, a poznato je da je medijska pismenost u Srbiji na niskom nivou pa deo publike ne može kritički da promatra njihov sadržaj“, misli Cvejić. „ I naravno, problem je što nemamo javni servis u pravom smislu te reči koji bi trebalo da bude primer objektivnosti i nepristrasnosti, što u slučaju našeg RTS ne možemo reći.“
Novosadska firma Zaple Media Group osnovala barem 11 novhi lokalnihi portala, s istim glavnim urednikom i bez navedenog impresuma.
Od početka 2026. godine, pored portala Snaga juga, osnovano je još 10 medijskih portala – Nekad i sad, Nekad i sad info, Pre i posle info, Pre-i-posle, Stara Pazova uživo, Nova Pazova uživo, Podunavlje uživo, Srbija na istoku, Palanačke vesti i Glas Aranđelovca.
Na neke od njih direktno se šalje kadar Informera – da pomogne.
Mnogi su se tokom studentskih protesta informisali delom i na društvenim mrežama i tako pratili detalje borbe na ulicama. Bez ozbira što su društvene mreže moderan način komunikacije, Veljanovski kaže da one mogu da daju doprinos, ali da to su oblici komuniciranja koji izmiču regulaciji pa često nisu pouzdani.
„Jako je važno shvatiti da Srbija ima izrazito snažne organizacije i institucije sa potencijalima destrukcije, a da one za to koriste i društvene mreže. Režim ima čitave organizacije čljudi koji se bave komunikacijom na mrežama, svima su poznati botovi koji su zaposleni u društvenim preduzećima, a zapravo rade posao za stranku tokom radnog vremena.“
Da li građani cene šta dobijaju
Bojan Cvejić misli da su kritički orijentisani građani koji su svesni značaja profesionalnih medija koji nude javnosti neku drugačiju i realniju sliku stvarnosti od prorežimskih.
„I to je uglavnom kombinacija tradicionalnih medija, portala i društvenih mreža i nema nekih pravila“, dodaje on. „Društvene mreže nisu dovoljne za kvalitetno informisanje građana, jer je neophodno da medijski profesionalci oblikuju informacije i stave ih u odgovarajući kontekst. One su dobar izvor informisanja ako napravite sebi listu na prvom mestu medija, organizacija i pojedinaca kojima verujete i koje ćete pratiti putem tih platformi i ako ste dovoljno svesni da umete da prepoznate lažne vesti i filtrirate prave informacije, što nažalost mnogi ljudi ne umeju u dovoljnoj meri te su neophodno edukacije.“
Društvene mreže tako mogu biti samo „prva ruka“ u informisanju, ali je neophodno takve informacije proveravati i dopuniti putem tradicionalnih medija koji rade svoj posao u skladu sa svim profesionalnim i etičkim stabdardima novinarstva, dodaje Cvejić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dvojica muškaraca, poreklom iz Srbije, dobila su dete u inostranstvu putem surogat majke, a onda su se vratili u zemlju. Njihovi strahovi, muke i novac koji su potrošili u borbi sa Srbijom - nesagledivi su
Smrt devojke čije telo je pronađeno ispred Filozofskog fakulteta pokazalo gde i na čemu novinari stoje kada je reč o pravu na pijetet i pravu na privatnost, saopštio je ANEM
Idejno rešenje za spomenik nastradalima zbog pada nadstrešnice više liči na spomenik onome što je ljude ubilo, nego njima samima i njihovim izgubljenim životima, smatra Akademski plenum
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
