Nacionalni udžbenici će biti ozakonjeni „do kraja nedelje“, nada se premijer Đuro Macut u intervjuu „Večernjim novostima“ koji je objavljen 1. avgusta. Na sednici Vlade u četvrtak nije se, međutim, govorilo o novom Zakonu o udžbenicima, među čijim članovima se nalaze i oni o ovoj promeni obrazovanja osnovaca. Vlast je opisuje kao „najveću“, potpuno isto kao što je onomad opisivala i nacionalnu čitanku od koje nije ništa ispalo.
I dok javnost kritikuje ideju po kojoj će svi osnovci imati iste udžbenike iz šest osnovnih predmeta ne bi li iz njih „naučili istinu o svojoj zemlji i više je voleli“, dotle Đuro Macut ovaj Zakon ubraja u vrh postignuća tokom prvih 100 dana svoje Vlade i pomenutom intervjuu kaže:
„Izmene su dobar put ka usmeravanju čitavog izdavaštva u obrazovnom sistemu. Treba da imamo najkvalitetnije udžbenike, i do sad smo imali dobre autore, ali razgranavanjem na brojna izdavačka preduzeća koja su bila pod kontrolom i monopolom stranog izdavača, širili smo tu mrežu nepotrebno i pravili disperziju znanja, a bilo je i korupcije.“
Premijer aludira na izdavačku kuću „Klett“, čiji su udžbenici godinama unazad bili najtraženiji. Međutim, ne kaže da je i taj izdavač pod inostranim monopolom objavljivao isključivo ono što su aminovali Ministarstvo prosvete, Nacionalni prosvetni savet i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Macut zaključuje da „ako imamo mnogo izdavača na istu temu, gubimo fokus. Naš nacionalni izdavač, Zavod za udžbenike je dosta urušen i zapušten, a on je istorijski gledano, osnovni izdavač u našem obrazovnom prostoru. Treba da ga osnažimo kroz štampanje ove, relativno skromne, grupe predmeta“.
Deset posto kao spas
Ako se zna da će se nacionalni udžbenici objavljivati stepenasto: 2026/27. školske godine samo udžbenici za prvi i peti osnovne, pa naredne za drugi i šesti, kako bi se tek do 2030. godine stiglo do nacionalnih udžbenika za četvrti i osmi razred, pitanje je kako to pomaže Zavodu za udžbenike.
S obzirom da su oni jedini državni zavod koji nije na državnom budžetu već se samofinansira, i s obzirom da uspeva da pokrije manje od 10 posto tržišta udžbenika, plan da godišnje objavljuje udžbenike za samo dva razreda, ne nagoveštava puniju kasu. Jedini spas bi bio budžetsko finansiranje, ali premijer Macut to ne pominje.
Ali zato i sam kaže da je „pogrešna percepcija da će se tako (misli na monopol Zavoda za udžbenike) urušiti obrazovni sistem. To je zabluda, jer je to samo između 10 i 15 odsto tržišta koje je pokriveno nacionalnim udžbenicima.“ Nije poznato odakle mu ta računica. Kao ni, u slučaju da je tačna, kako će tih 10 odsto pomoći Zavodu da se izvuče iz krize.
Autori
Govorio je i o autorima udžbenika. „Sada ćemo da imamo koncentrisana znanja ljudi koji su eksperti i koji su ranije bili u izdavačkim kućama, a sada će imati priliku da postanu članovi Saveta za izdavanje udžbenika i tako ćemo dobiti kvalitetne udžbenike“, rekao je Macut.
Predlog zakona o tome kaže da će izdavač birati autore udžbenika na osnovu obrazovanja, autoriteta i integriteta za datu oblast. Nigde se ne spominju kvalifikacije tih autora, niti ko će i kako procenjivati traženi autoritet.
Kako je sve počelo
A sve je krenulo od televizijske premijere filma Dara iz Jasenovca i govora prvo Aleksandra Vulina pa zatim i Vučića, da osnovci ne uče o novijoj istoriji onako kako bi po mišljenju vlasti trebalo da uče, i da je dosta bilo ovako.
Posle toga je odlučeno da će srpska deca učiti o Srbiji iz nacionalnih udžbenika, pa onda ipak samo iz nacionalne čitanke. Objavljena je Riznica za prvi osnovne i onda se sve to batalilo zbog vraćanja na prvobitni koncept – šest nacionalnih udžbenika.
Gde je i šta se desilo sa Riznicom, ne zna se. Nije bila u prodaju, deljena je besplatno po školama. Ne zna se da li je stigla do svih. Niti šta je u njoj pisalo. I zato što se ništa ne zna, onda se u javnosti o njoj priča. I o velikom novcu koji je za nju odvojen iz budžeta ali se ne za gde je sad, pa i da joj je najveća mana što nije bila dovoljno nacionalna. Riznica je realizovana netransparentno, i bez stručne analize.
