Foto: Fonet/AP
Svakog leta širom Evrope padaju novi temperaturni rekordi, a posledice vrućina sve više ugrožavaju zdravlje građana, infrastrukturu i energetsku stabilnost. Atlantski savet upozorava da je vreme za strategiju hlađenja – sada. Jedan od predloga koji dobija na značaju i u Srbiji jeste koncept daljinskog hlađenja iz toplana, prenosi RTS
Zbog ekstremnih vrućina, Evropi je neophodna strategija hlađenja – u suprotnom, slede krize, upozorava Atlantski savet. Jedno od sistemskih rešenja koje struka predlaže, pa i u Srbiji, jeste mogućnost „daljinskog hlađenja“ iz toplana.
Svakog leta u Evropi se beleže novi temperaturni rekordi. To već ozbiljno ugrožava ekonomije, funkcionisanje energetskih sistema i svakodnevni život ljudi. Stručnjaci su saglasni da ekstremne vreline zahtevaju hitna, sistemska rešenja za hlađenje.
„Mora se napraviti plan adaptacije. Atlantski savet izdaje prilično dramatična upozorenja. Talasi ekstremne vrućine koji traju i ponavljaju se, nesumnjivo zahtevaju sistemski odgovor. To više nije luksuz – to je neminovnost, jer ovako visoke temperature direktno utiču na zdravlje ljudi“, objašnjava prof. dr Dejan Ivezić, šef Katedre za opšte mašinstvo i klimatizaciju i rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu.
Analize pokazuju da rešenje zahteva promene u arhitekturi gradova, mere energetske efikasnosti, više solarne energije i razvoj sistema „daljinskog hlađenja“ iz postojećih toplana.
„To je izvodljivo, ali kod nas je to još uvek na nivou akademskih rasprava. U novim projektima koji su trenutno u fazi izrade, već se razmišlja o uvođenju daljinskog hlađenja. To je sada aktuelna tema. A što se tiče zakonodavnog okvira, već nekoliko godina unazad, u svim strateškim dokumentima se prepoznaje potreba za donošenjem zakona o toplotnoj i rashladnoj energiji“, ističe Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.
Daljinsko hlađenje: Naučna fantastika ili rešenje za sve vrelija leta?
Hlađenje u svetu
Sistemi daljinskog hlađenja mogu biti i do deset puta efikasniji od klasičnih split-sistema. Najveću mrežu takvog hlađenja ima Švedska, a postepeno ih razvijaju i Francuska, Austrija, Finska, Nemačka, Italija, Norveška i Španija.
„U nekim evropskim zemljama već postoje paralelni sistemi za daljinsko hlađenje, slični onima za daljinsko grejanje. Proizvodi se rashladni fluid koji se potom distribuira cevovodima. Problem je u tome što postojeće instalacije nisu prilagođene takvom sistemu, već je potrebna potpuno nova unutrašnja infrastruktura“, dodaje prof. Ivezić.
Objekti za predstojeći Ekspo biće prvi u Srbiji koji će iz nove toplane dobijati i grejanje i hlađenje – kao model za budućnost.
Izvor: RTS
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih.
Oni koji su u ratu rušili, minirali i palili bogomolje sve tri strane imaju identični odnos prema baštini, svojoj i tuđoj, i u miru 30 godina kasnije
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
U psihologiji se to zove parasocijalna veza. Kad znaš svašta o omiljenoj pevačici ili fudbaleru, pa umisliš da ih stvarno poznaješ. A to može biti i opasno
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
