Zbunjuje kolektivna frustracija Tompsonove desno i ultradesno opredeljene publike. Pogotovo što su hrvatski nacionalisti ispunili sve istorijske planove – od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO do smanjenja broja Srba na nivo statističke greške
Prošle nedelje je svoj oproštajni koncert u rodnom Birmingemu održao bend “Black Sabbath”, u originalnoj postavi, na čelu sa Ozijem Ozbornom, koji je zbog Parkinsonove bolesti sedeći otpevao samo osam najvećih hitova. Na koncertu pred 40000 ljudi poštovanje su gostovanjem pokazali brojni bendovi, među kojima su “Metallica”, “Guns N’ Roses”, “Pantera”, “Slayer”, “Alice in Chains”, “Mastodon”, “Antrax”, kao i članovi bendova “Red Hot Chili Peppers”, “Smashing Pumpkins”, “Rage Against the Machine”, “Faith No More” i drugih.
Ozi je ceo koncert otpevao sedeći na crnom prestolu Princa tame, okružen poznatom ikonografijom demona i đavola, glas ga je poslužio, mada danas izgleda kao Drakula iz Kopolinog filma. Više od 55 godina od nastanka benda, pokazalo se da su uz kultne bengere poput “Paranoid” ili “Iron Man” odrasle generacije klinaca i buntovnika za koje je “Black Sabbath” bio simbol otpora protiv svakog establišmenta otelotvorenog u simbolima crkve.
Otud ovoliko poštovanje, dostojno posebnog muzičkog festivala. U našoj TV istoriji ostaje drama Želimira Žilnika Crno i belo, u kojoj Vlada Džet pomaže sinu i njegovom tamnoputom prijatelju da oslobode i “ukradu” devojku od njenog konzervativnog ćaleta. Tu Džet sa svojim bendom otpraši “Paranoid”, naravno iz “E-dura”, na nekom salašu, uz konje, da ne kažem na hipodromu.
Istog vikenda u Zagrebu svoj koncert pred pola miliona ljudi održao je Marko Perković Thompson. Ovaj koncert je nedeljama promovisan u svim državnim i privatnim medijima, uz prisustvo premijera Plenkovića, Janeza Janše i umirovljenog biskupa Šibenskog don Ante Ivasa, čiju je pesmu “Maranatha” kao molitvu Thompson izveo na hipodromu. Da ne ponavljam opšta mesta o povampirenom ustaštvu, odmah možemo reći da se radi o svojevrsnom uvodu u obeležavanje 30 godina od Oluje, kada je, kako tamo eufemistično kažu, “zaokružena državna cjelovitost Hrvatske”.
Ono što mene zbunjuje jeste izvor te kolektivne frustracije koju pokazuje desno i ultradesno opredeljena publika, koja uglavnom nije bila ni rođena u vreme domovinskog rata. Sve istorijske planove su hrvatski nacionalisti ispunili, od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO, smanjenja populacije manjina, naročito Srba, na nivo statističke greške, do sve jačeg uticaja klera na politiku i društveni život.
Otkud onda potreba da se danima na vestima HRT ovaj koncert prikazuje kao nacionalno hodočašće, u svim programima. U izveštajima sa autocesta govorilo se o logističkom košmaru, u priči o smeštajnim kapacitetima takođe, izmenjen je režim saobraćaja, raspored hitnih službi, sve do osveženja, razglasa i hitne pomoći. Posebno mi je bizarno kako, recimo, voditeljica Dnevnika namiguje reporterkama kada najavljuje, pazite “muzičku… Oluju, na hipodromu” ili predigru na Bundeku. Prodavale su se i reklamirale majice i suveniri sa ultranacionalističkim i ustaškim porukama, ili ustašoidnim pošalicama tipa “Za hipoDrOM, spremni!”
Naravno da su svi pozdravljali tim pozdravom, zbog kojeg je, uz ostalu simboliku, Thompsonu zabranjeno nastupanje u Austriji ili Holandiji. Na drugoj strani, zanimljivo mi je bilo zgražavanje salonske desnice, kojoj nije prijala ova narodnjačko, black-sabath metalizirana vlaška fešta. U Hrvatsku je došla napaljena dijaspora, koju je ekonomska situacija i poterala u gastarbajtere. Zato su u prilozima HRT organizovani ili pojedinačni dolasci na koncert prikazani u formi svojevrsnog zavetnog hodočašća. Video sam desetine autobusa, iz raznih krajeva, državne službenike, koji su imali put preko Knina, ili Vukovara, ili Dubrovnika, da bi konačno stigli na koncert.
Tompson je primer, što zapravo njegove pesme i govore, kako je opasno kada potcenjujete taj niži stalež, poput njega koji je bez prednjeg zuba, u maskirnoj uniformi, na kazeti, iz Čavoglava doneo svoj prvi hit i puštao ga momcima iz “Ferala” u Splitu. Borisu, Viktoru i ostaloj ekipi bio je smešan i bizaran njegov hard-metal narodnjački vajb, ali se pokazalo da je to zapravo otelotvorenje hrvatskog nacionalnog mita. To je trenutak slave dragovoljaca, koje je danas pojeo PTSP, kao i osećanje da je, dok su oni ratovali, nekoliko likova podelilo i jeftino pokupovalo celu Hrvatsku. Što se tiče poziva iz Srbije da EU reaguje protiv ustašije, to se, naravno neće desiti jer je Tompson samo još jedna posledica odluke EU da svoje proširenje izvede preko desničara širom Istočne i Jugoistočne Evrope. Tako danas imamo nesmenjivu desnicu u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, sve do pokušaja da se slična politika sprovede u Ukrajini.
Unija nije verovala reformisanim komunistima i socijalistima, pa su domoljubi i popovi bili oslonac političke tranzicije. Današnji klinci u Hrvatskoj žele slavu branitelja, ukus pobede, baš kao što kod nas postoji bolesna floskula “vesele devedesete”, kada smo uz zvuke turbo folka i densa pobedili NATO. Zato ne mogu da prihvatim teorije hrvatskih poslanika u EU kako su danas studenti u Srbiji “desničarski naslednici devedesetih”, jer su u Srbiji na vlasti upravo zvezde devedesetih.
Tompson je zapravo potpuna suprotnost “Black Sabath”, ne zato što nema vraga, pentagrama ili okrenutih krstova, već zato što je Tompson državni populistički projekat kojim se zamenjuju neispunjena očekivanja i snovi o Hrvatskoj koja će kada postane nezavisna automatski postati raj na zemlji. Umesto toga su, dok su dronovi iscrtavali Gospu, anđele i Kninsku tvrđavu na nebu, majstori na zemlji prodavali flašicu čiste hrvatske vode za pet i mlake hrvatske pive za sedam evra.
Čak i da Tužilaštvo za organizovani kriminal u slučajevima Nadstrešnica i Generalštab, ali i mnogim drugim, uradi svoj posao, sporno je da li će policija pristati da hapsi osumnjičene
Dva čoveka na dve stolice simbolizuju propast naše politike, jer ni Bajatovićevi Rusi ni Đurićevi Amerikanci sada nisu prijateljski nastrojeni ka Srbiji. Doduše, po izrazu lica, kod rusofila vlada veća apatija. Treća stolica, pored Đurića, simbolično je prazna, što nam poručuje da nema nade da će neko treći, recimo braća Kinezi, da nam pomogne. Šta još govori slika “tihog hoda”
Pisanje romana predstavlja za Rilkea potpuno iscrpljujuće iskustvo i nakon njega on nekoliko godina neće moći da napiše ništa novo, živeće u potpunoj agoniji da je presahnuo i da kao pesnik više ništa neće biti u stanju da stvori. Za pomoć se, naravno, obraća Lu Salome, a ona ga 1913. upoznaje sa Frojdom. Ni jedan od tih susreta ne donosi mu nikakvu pomoć ili olakšanje. On ostaje u strahu da bi izlečenje uništilo njegovu kreativnost, da bi “s nestankom njegovih đavola nestali i njegovi anđeli”
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nije se Thompson promenio toliko koliko se promenilo hrvatsko društvo, koliko je tvrdi nacionalizam normalizovan, kaže za “Vreme” novinar Ladislav Tomičić. Književnik Ivica Đikić za naš list konstatuje da Plenković godinama priča o evropejstvu, “a onda se pojavljuje kao politički sponzor koncerta na kojem se uzvikuje ‘Za dom spremni’”. Predsednik SDSS Milorad Pupovac zaključujuje da je to “veličanje ustaštva, čin obnavljanja ustaškog duha”
