Nemački list: Srbija ne finansira Egzit, a finansira Ulemeka

Muzički festival Egzit u Novom Sadu mogao bi uskoro da postane istorija – barem u Srbiji, piše nemački list. „Srpska država preduzima mere protiv tog velikog događaja otkako je njeno rukovodstvo zauzelo stav protiv sve autokratskije vladavine predsednika Aleksandra Vučića. A slična je situacija i za izdavače, pozorišta i druge institucije kulture koje, prema mišljenju onih na vlasti, predstavljaju pogrešnu političku liniju“, podseća Dojče vele.

„Slučaj festivala Egzit je, međutim, najpoznatiji – i verovatno bi mogao da bude i finansijski najznačajniji“, ocenjuje se u tekstu koji potpisuje novinar Mihael Martens. On pritom objašnjava da više od šezdeset odsto posetilaca festivala dolazi iz inostranstva. „To znači da se mnogo novca sliva u kasu drugog najvećeg grada u Srbiji.“

Prema mišljenju autora, od ekonomske štete veći bi mogao da bude gubitak ugleda za Srbiju. U članku se podseća da je festival, na kojem svakog jula nastupaju stotine umetnika i bendova, dobio brojne međunarodne nagrade i u Srbiju doveo, kako perspektivne autsajdere, tako i etablirana imena iz popa, roka, panka, tehna i drugih muzičkih stilova.

Podrška protestima

Godina 2000. kada je osnovan Egzit, bila je, kako piše list iz Frankfurta, „poslednja godina vladavine srpskog autokrate i ratnog huškača Slobodana Miloševića, čiji je ministar propagande jedno vreme bio mladi Vučić. Nekoliko meseci pre Miloševićevog svrgavanja 5. oktobra 2000, kada je postojala nada da će doći kraj njegovoj parališućoj vladavini, iako to još nije bilo na vidiku, pobunjeni mladi ljudi osnovali su festival čije je ime bilo programsko. ’Izlaz’ (Exit) je trebalo da označi izlazak Srbije iz vremena rata, nacionalizma, izolacije, korupcije, manipulisanog medijskog izveštavanja i ekonomskog pada.“

Ovogodišnji 25. festival posvećen je tim počecima, navodi se. „Pod motom ’State of exit’ (Država izlaska), organizatori kažu da je cilj događaja da obeleži njegovo poreklo kao ’studentskog pokreta za demokratiju i slobodu’ 2000. godine. S obzirom na masovne proteste protiv Vučićeve vladavine koji traju mesecima, to je sve, samo ne retrospektivni slogan.“

Protesti ispred sedišta vladajuće SNS u Novom Sadu 9. juna 2025. Protesti ispred sedišta vladajuće SNS u Novom Sadu 9. juna 2025.
Protesti ispred sedišta vladajuće SNS u Novom Sadu 9. juna 2025.Foto: Maxim Konankov/NurPhoto/picture alliance
U današnjoj Srbiji, piše nemački list, „generacija dece onih koji su pre četvrt veka izašli na ulice protiv Miloševića sada se buni protiv Vučića. On je potpuno potkopao demokratiju u zemlji, koja je funkcionisala prilično dobro pre njegovog dolaska na vlast pre više od decenije.“

Obrazac je jasan

Solidarnost sa studentima ima svoju cenu: država je povukla podršku festivalu. U članku se prenosi upozorenje tima Egzita: Sasvim je moguće „da će festival biti premešten u drugu zemlju počev od sledeće godine zbog ovog nedemokratskog pritiska“.

Ali, primer festivala u Novom Sadu, kako navodi autor, samo jedan od mnogih. On ukazuje i na primer izdavačke kuće „Akademska knjiga“ iz Novog Sada: „Izdavač je podržao studentske proteste na Fejsbuku, a takođe objavljuje knjige srpskih akademika koji kritikuju vladu. Izdavaču Bori Babiću sada je za to stigao račun: njegovi zahtevi za finansiranje književnih projekata su odbijeni.“

„Ne mora svako smanjenje finansiranja da bude politička kaznena mera (vlasti kao razlog navode nedostatak sredstava), ali je obrazac jasan: institucijama kulture koje su pokazale solidarnost s protestima uskraćeno je državno finansiranje. Primaju ih glumci bliski vladi“, piše frankfurtski list.

„Poreski novac za ubicu“

Istovremeno, u članku se navodi i ono čemu država daje podršku: izdanjima knjiga Milorada Ulemeka. „Višestruki ubica koji je osuđen na četrdeset godina zatvora i koji je, kao glavna figura u srpskom podzemlju, takođe planirao i vršio naručena ubistva, Ulemek je bio pokretačka snaga iza atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine.“

Milorad Ulemek (desno) osuđen je na četrdeset godina zatvoraMilorad Ulemek (desno) osuđen je na četrdeset godina zatvora
Milorad Ulemek (desno) osuđen je na četrdeset godina zatvoraFoto: AP
„Dok je bio u zatvoru, razvio je skribomanske sklonosti. Distribucija njegovih knjiga, prožetih nacionalizmom i patetikom, s naslovima poput ’Gvozdeni rov’ i ’Za čast i slavu’, u današnjoj Srbiji se finansira novcem poreskih obveznika. Vladini program nabavke za biblioteke uključuje devet naslova tog plodnog višestrukog ubice. To ilustruje pogoršanje političke stvarnosti u Srbiji“, ocenjuje autor i zaključuje:

„Ukoliko bi Egzit napustio Novi Sad (verovatno postoji mnogo gradova u jugoistočnoj Evropi koji bi se rado ponudili kao alternativna lokacija), to bi imalo istorijsku posledicu: festival je nastao kada je Miloševićeva autokratija bila u svojoj završnoj fazi – i mogao bi da nestane s Vučićevom autokratijom.“