Da li će radno vreme u Crnoj Gori biti sat kraće i od kada znaće se nakon pregovora koje vode Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci
Na poslednjem Socijalnom savetu Crne Gore najviše su zbog skraćivanja radnog vremena sa osam na sedam sati negodovali iz građevinskog i turističkog sektora koji već funkcioniše sezonski i s hroničnim nedostatkom radne snage, piše Dojče vele (DW).
„To bi podrazumevalo temeljnu reorganizaciju poslova, potenciranje prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena (za šta postoje ozbiljna zakonska ograničenja) i dodatne troškove ili nova zapošljavanja koja mnogi ne mogu da finansiraju. Skraćenje radnog vremena za većinu poslova u turizmu apsolutno nije moguće“, navode iz Unije poslodavaca Crne Gore.
Iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, s druge strane, kažu da od 1. januara ove godine do danas Inspekcija rada nije evidentirala potrebu za uvođenjem prekovremenog rada u privrednom sektoru.
„Proces implementacije će biti pažljivo planiran, u saradnji sa sindikatima, poslodavcima, akademskom zajednicom i drugim relevantnim akterima. Fokusirani smo na analize koje će pokazati kako se sedmočasovni radni dan može primeniti u praksi, bez ugrožavanja ekonomskih performansi“, saopštili su za DW iz kabineta ministarke Naide Nišić.
Sat manje i za državni posao
U javnom sektoru malene Crne Gore radi skoro 80 hiljada ljudi, što je trećina ukupno zaposlenih u zemlji. Prenatrpana, mahom partijska administracija, često je spora i neefikasna.
Iz privatnog sektora zbog toga državu pozivaju da se pre skraćivanja radnog vremena pozabavi optimizacijom javne uprave, povećanjem njene efikasnosti, ali i suzbijanjem sive ekonomije i zloupotrebe bolovanja.
Deo rešenja, međutim, u resoru ministarke Nišić vide upravo u smanjenju broja radnih sati.
„Savremeni evropski trendovi i brojna istraživanja potvrđuju da kraće radno vreme ne znači nižu efikasnost – naprotiv, ono vodi ka većem zadovoljstvu zaposlenih, manjoj stopi bolovanja, većoj motivaciji i većoj dugoročnoj koristi za poslodavce i društvo u celini“ , navode iz Ministarstva.
Jedini u Evropi?
Ukoliko izmene Zakona o radu koje predviđaju uvođenje sedmočasovnog radnog vremena dobiju podršku većine u Parlamentu, Crna Gora će, prema našem istraživanju, postati prva država u regionu i Evropi koja je zakonski definisala radno vreme od sedam sati.
Francuska je najpoznatiji primer skraćenog radnog vremena sa zakonskom normom od 35 sati sedmično (što u proseku iznosi 7 sati dnevno), ali to nije eksplicitno definisano kao „sedmočasovno radno vreme“.
Obećanje o uvođenju sedmočasovnog radnog vremena prvi put je izneo lider PES-a i premijer Milojko Spajić, povodom Međunarodnog praznika rada pre dve godine.
Tad je najavio da će skraćenje radnog vremena sa 40 na 35 sati nedeljno predložiti kao deo programa „Evropa sad 2“, na kojem je vladajući PES zasnivao predizbornu kampanju.
Nakon formiranja Vlade, Spajić je više puta najavljivao skraćenje radnog vremena, čak i do kraja prošle godine, ali se još čeka da se to i desi.
U Srbiji se u subotu protestovalo u 13 gradova ne bi li se primenio Zakon o dobrobiti životinja. Godišnje se podnese oko 200 krivičnih prijava, od čega tek desetak rezultira krivičnom presudom
Beograd se razvija po meri građana, saopštio je Siniša Mali i nabrojao planove o kojima ti isti građani ne misle ništa dobro
“U zdravom društvu borci ne smeju biti zaboravljeni. A u Srbiji nas brišu iz sećanja zato što naša istina boli, zato što naš patriotizam nije bio za medije, već za narod“, priča za „Vreme“ ogorčeno aktivni pukovnik policije
Krenulo se od „samo“ sto hektara. Do danas se Beograd na vodi upetostručio, a možda i nastavi da se širi. „Vreme“ donosi sve o istorijatu ovog megalomanskog projekta Aleksandra Vučića i njegovim metastazama
Zbog imena, prezimena i datuma rođenja koje deli sa ženom koja je bila na Interpolovoj poternici penzionerka iz Lazarevca doživela sedmočasovno maltetiranje na granici
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
