Dejan Anđus, pravousti režimski TV guru

„Krivousti opozicionar“ je Nikola Kalinić, kapiten košarkaša Crvene zvezde, bivši reprezentativac koji od malena ima iskrivljenu donju vilicu kao posledicu jednog udarca.

Tvorac ove kovanice je voditelj Dejan Anđus, perjanica Arene sport i čovek na posebnom zadatku.

Kalinić se našao na meti jer, kako Anđus kaže, „jedini nije ćaci“ u Zvezdi. Pa je pritom optužio košarkaša da je namerno „pobegao“ iz završnice plejofa ABA lige tako što je u utakmici protiv Budućnosti zaradio suspenziju. Jer, kaže Anđus, Kalinić je kao „psihopata“ kidisao na sudiju da dobije tehničku grešku.

Na ovu eskapadu reagovao je Košarkaški savez, pa čak i Crvena zvezda, ali komentarišući samo optužbe da je Kalinić namerno zaradio suspenziju. Najavljeni su pravni koraci protiv Anđusa, inače zagriženog zvezdaša.

Ko je ovaj televizijski klovn čija upotrebna vrednost nije sasvim bezazlena?

Proverene informacije

Oni koji ga najbolje poznaju o njemu neće da govore javno – često jer su u sličnom biznisu režimskog novinarstva kao i on, samo manje eksponirani.

Kažu da je za sport fanatik, zaljubljen u insajderske podatke. Furka mu je da pokaže kako ima kontakte i zna što prosečan gledalac ne zna.

„Uvek je bio prevashodno zainteresovan za fudbal i gledao da emisije prožme pričama o nekim anomalijama“, kaže jedan njegov dobar poznanik.

Anđus je oduvek i sam bio anomalija i tek je možda danas svoj na svome. Danas u vidu TV Informera postoji televizija čija je cela programska šema od laži, kleveta i niskobudžetnog rijalitija. Tu se trtlja kao posle petog piva ispred dragstora – mada, verovatno se ispred dragstora barem ponekad kritikuje Vučić.

Dejan Anđus je sve to radio baš odavno još otkako je kod Milojka Pantića u „Sportskoj galaksiji“ imao osvrte. Radio je još na televiziji Kopernikus, na radikalskom radiju Fokus i glasilu „Velika Srbija“, pisao je kolumne za tabloid „Pravda“.

„Kao mlad čovek počeo sam da se bavim sportskim novinarstvom jer sam bio sportski fanatik“, ispričao je Anđus jednom. Ali, izgleda da je više mrzeo komunizam nego što je voleo sport.

„Pošto sam gajio i nacionalna osećanja, sebe sam tražio u četničkim pokretima i radikalnim strankama. Uvek sam se pitao da li da idem u redakciju ili da se učlanim u stranku. Upoznao sam Vojislava Šešelja i tada sam ušao u političke vode“, priča on o radikalskim danima.

Više puta je insinuirao da ne živi od novinarstva, ali o svojim drugim „poslićima“ nije previše otkrivao.

Iznuda ili nameštaljka?

Njegov program na Kopernikusu s vremenom je dobijao na značaju, pisao je kolega Sloba Georgiev za „Vreme“ 2017. godine.

„Kao pravom političkom TV guruu, ljudi su mu se u isto vreme i smejali i pažljivo ga slušali. Jer, nekako su svi razumeli da on ima dobre izvore u ovoj garnituri i da ne govori samo iz glave.“

„U trenutku kada na drugim televizijama nije moglo čuti drugačije mišljenje on se na neki način odmetnuo i počeo da govori kritički o vlasti Aleksandra Vučića. Pritom je ceo grad znao da je on stari drug braće Vučić i da je bio veoma važan u danima kada je SNS bio u opoziciji i kada se borio da dođe na vlast u Srbiji“, piše u tom tekstu.

Ali, ovakav kakav je danas Anđus je postao posle neslavnog udesa. Naime, 2017. je snimljen „na delu“ kako na jednom novobeogradskom parkingu uzima kovertu, navodno sa 30.000 evra koje je hteo da iznudi.

Kovertu je predao „biznismen“ Milojica Marković zvani Miki Europark kojeg je Aleksandar Vučić prethodno zvao delom „putarske mafije“.

„Ono što je javno i iza scene prethodilo hapšenju Anđusa dovodi u sumnju postupak policije i budi sumnju da je on zapravo žrtva nameštene akcije između vlasti – kojoj nije odgovaralo ono što on javno govori – i ucenjenog privrednika iz putarske industrije koji je na taj način, otkačivanjem Anđusa, hteo da se spasi i da za svoje firme obezbedi nove poslove“, pisao je Georgiev.

Hlađenje i povratak

Tako je Anđus (rođen 1969. godine) jedno vreme bio na hlađenju. Iako su ga u to vreme iz državnog vrha razvlačili po medijima i zvali „sitnim reketašem“, pravosnažno je oslobođen krajem 2020. godine. I još tvrdi da mu je policija vratila onih 30.000 evra te da je sve u slast spiskao.

I tada je, potkraj suđenja, još kritikovao vlast, tvrdeći da mu je sve smetio njegov „prijatelj Vučić“. „Ja sam sa Vučićem bio prijatelj 30 godina, on prvi zna da ja posebno prezirem Srpsku naprednu stranku i da su sve moralne nakaze prešle 2012. godine u tu stranku“, rekao je Anđus.

A onda se ukazao, podšišan, ali sa bradom, u programu Arene državnog Telekoma, tamo gde se i bez njega utišavaju mikrofoni iz hale kad navijači – najviše Partizana, mada i drugih klubova – počnu da skandiraju parole protiv Vučića.

Anđusovi monolozi su neiscrpni, u njima stvara utisak da zna sve o svemu dok unezvereno gleda u kameru i pored nje. Njegove prognoze košarkaških rezultata postale su mim na internetu, a to u poplavi sadržaja nije lako.

Otprilike, svaki put prognozira da Zvezda pobeđuje glatko, a Partizan gubi ubedljivo. „Ciganin sam, ali molim te nemoj više ništa da prognoziraš“, pišu i zvezdaši ispod tih klipova.

Osim što, plaćen narodnim novcem, besomučno hvali Zvezdu i mrzi Partizan, Anđus uvek i pre svega – brani Vučića.

Šta je sve napričao o „blokaderima“ ne bi ni u knjigu moglo da stane. Recimo, da je cela studentska akcija vožnji bicikala do Strazbura inscenirana.

Ali, pošto je dobro naučio o čemu u Vučićevoj Srbiji sme da se laje, za Anđusa nema zime. Pravousti TV guru i dalje će uveseljavati i šokirati publiku.