Sezona krvopija: U Srbiji se pogrešno suzbijaju komarci

U Srbiji se suzbijanje komaraca još uvek vrši na odraslim formama komaraca, često iz aviona.

Mada ovaj pristup jeste efikasan ako se sprovede na pravi način, on je istovremeno ograničen na relativno male površine na koje, kada je brojnost velika, novi komarci mogu doleteti posle nekoliko dana. Onda je, da bi ih se rešili, potreban još jedan tretman, piše u autorskom tekstu dr Dušan Petrić na portalu Klima 101.

Takođe, svi biocidi (otrovi) za suzbijanje odraslih komaraca štetni su i za ostale insekte, i zbog toga je ovakav način suzbijanja zabranjen u većini evropskih zemalja.

Sa druge strane, razvijen je veliki broj metoda za suzbijanje komaraca koje se baziraju na poznavanju biologije različitih vrsta ili grupa vrsta i zbog toga su visoko specifične – ali su i izrazito efikasne i ekološki manje štetne.

Postoje, primera radi, velike razlike između „rečnih” i „kućnih” komaraca: kod prvih se odrasle jedinke javljaju pošto voda poplavi jaja položena u zemlju pored reka, pa se nova generacija javlja samo posle porast nivoa reka, dok kod potonjih ženke polažu jaja na površinu vode, i njihov razvoj je kontinuiran u toku sezone.

Ukoliko se, najčešće usled neznanja, metode tipične za suzbijanje „rečnih” komaraca primene na „kućnog komarca”, rezultati će biti razočaravajući.

Uzeću Dunav kao primer na kome ću objasniti suzbijanje „rečnih“ komaraca, a zatim izneti razlike u pristupu borbi protiv „kućnog“ (kućni komarac, Culex pipiens, vektor virusa Zapadnog Nila) i „kontejnerskog“ komaraca (azijski tigrasti komarac, Aedes albopictus, vektor denga, čikungunja i Zika virusa).

„Rečni” komarci: Pravovremena primena bakterijskog toksina

Ženke „rečnih“ vrsta komaraca polažu jaja u zemlju, birajući mesta koja će biti plavljena u toku narednih deset godina i na kojima mogu da prežive niske zimske temperature (-25°C).

U narodu vlada uverenje da se komarci javljaju kada Dunav počne da opada, i ono jeste delimično tačno jer je percepcija vezana za pojavu odraslih jedinki.

Međutim, komarci tj. njihove larve se zapravo javljaju (pile) kada reka počne da raste i voda pokrije jaja. Larve se slabo kreću, koncentrisane su na relativno maloj površini koja je 1000 puta manja od one na koje se iz izvorišta pored reka za svega nekoliko dana razlete izuzetno mobilne odrasle jedinke.

Larve i lutke žive u vodi i razvijaju se, zavisno od njene temperature od jedne do dve nedelje. Larva se presvlači i prolazi četiri stupnja razvoja, a efikasno suzbijanje se može izvršiti do ranog četvrtog stupnja, odnosno u relativno kratkom vremenskom intervalu.

„Prva jaja „rečnih” komaraca položena u zemlju plavnih terena aktiviraju se kada nivo Dunava kod Novog Sada poraste iznad 200 cm, a najezde se javljaju kada nivo vodostaja pređe 400 cm”.

Larve žive samo u stajaćoj ili blago pokretnoj vodi dubine do 1 metra a koncentrisane su pored obala izliva. Osnovni generator pojave i brojnosti „rečnih” komaraca je broj porasta nivoa Dunava iznad određenog nivoa u periodu mart – oktobar. Prva jaja položena u zemlju plavnih terena aktiviraju se kada nivo Dunava kod Novog Sada poraste iznad 200 cm, a najezde se javljaju kada nivo vodostaja pređe 400 cm.

Iz iznetog je jasno da je suzbijanje larvi pravi izbor u borbi protiv „rečnih“ komaraca ali i da su vreme i mesto tretmana presudni za uspeh.

Za suzbijanje larvi se može koristiti visokoselektivni egzotoksin bakterije Bacillus tiringiensis israelensis, koja je inače redovni stanovnik našeg zemljišta. Ovaj toksin je u Izraelu otkrio naučnik Joel Margalit, rodom iz Čantavira u Vojvodini.

Ovaj toksin nema nepovoljno dejstvo na veliku većinu ostalih akvatičnih organizama, suprotno biocidu za suzbijanje odraslih komaraca koji ubija sve ostale insekte, uključujući i pčele.

Precizno vreme tretmana (signal je porast Dunava preko određenog nivoa) i lokacija površina na kojima su prisutne larve mogu se odrediti u sprezi intenzivnog rada na terenu i modela simulacije plavljenja sa viskom rezolucijom. Podaci se zatim prebacuju u navigacione uređaje letilica koje efikasnim tretmanima mogu smanjiti brojnost larvi preko 90% i pouzdano rešiti problem uznemiravanja od strane „rečnih“ komaraca.

Nažalost, ova metodologija se ne primenjuje u Srbiji, verovatno jer zahteva mnogo rada a donosi mali profit.

Suzbijanje ili eradikacija?

Reč suzbijanje zvuči grubo ali najbliže opisuje o čemu se radi prilikom regulisanja brojnosti komaraca.

Za razliku od eradikacije koja ima za cilj potpunu eliminaciju neke vrste, a moguća je samo na izolovanim teritorijama i pri niskoj brojnosti ciljane vrste, suzbijanje je usmereno ka smanjenju brojnosti do nivoa koji će sprečiti prenošenje bolesti ili uznemiravanje.

Stoga možemo odahnuti jer u arsenalu mera za suzbijanje postoje one koje su ekološki prihvatljive i osim nekoliko vrsta ili čak i samo jedne vrste komarca, ne štete drugim organizmima koji sa njima dele staništa.

Povoljna činjenica je i to da se nijedna životinja koja jede komarce ne oslanja na njihove larve ili odrasle kao osnovni izvor hrane.

Ovo pre svega jer su sitni, javljaju se u ogromnom broju (odnosno količini koju je nemoguće konzumirati) i dostupni su relativno kratko. Zbog toga u jelovnicima žaba, lasta i slepih miševa komarci čine svega nekoliko procenata ukupnog obroka.

„Kućni” i „kontejnerski” komarac: Rešenje kroz proizvodnju sterilnih mužjaka

Suzbijanje kućnog i azijskog tigrastog komarca je mnogo zahtevnije.

U analizi koju smo uradili za Italiju, Francusku, Grčku i Srbiju ustanovili smo da mere suzbijanja koje se koriste u ovim zemljama ne utiču značajno na populacionu dinamiku i brojnost kućnog komarca.

Ženke ovog komarca jaja polažu na vodu bilo gde se ona nalazila – u čaši zaboravljenoj u sudoperu, začepljenom oluku, šahtu, kantama, buradima, barama, kanalima.

Ženke azijskog tigrastog komarca jaja polažu tik iznad površine vode na sličnim mestima, osim u barama i kanalima. Prema mestima gde ženke polažu jaja i gde se u vodi razvijaju larve i lutke, grupu komaraca sa istom biologijom kojoj pripada i tigrasti komarac zovemo i „kontejnerski komarci”.

Njihova jaja se pile čim u kontejner dospe nova količina vode koja ih prekrije (prilikom kiše ili zbog aktivnosti ljudi). Mesta gde ženke kućnog i tigrastog komarca polažu jaja često su skrivena i izmiču tretmanu.

Dodatno, ženka tigrastog komarca nikada ne položi sva jaja u isti kontejner kako bi povećala šanse za opstanak potomstva.

Učinkovitost klasičnih mera suzbijanja (tretmani larvi i odraslih) „kućnih” komaraca ne prelazi nedovoljnih 50-60 odsto”.

I odrasle jedinke dobar deo života provode u zatvorenom prostoru, na skrivenim mestima unutar stambenih objekata i tako izbegavaju uticaj suzbijanja. Obe vrste se kontinuirano razvijaju od marta do oktobra i maksimalnu brojnost odraslih dostižu u drugoj polovini leta.

Osnovni generator njihove brojnosti je temparatura. Padavine su važne ali, kako obe vrste žive u urbanim sredinama, nedostatak padavina uvek nadomesti čovek svojim aktivnostima vezanim za potrošnju i način čuvanja vode i brige o kontejnerima.

Učinkovitost klasičnih mera suzbijanja (tretmani larvi i odraslih) ovih vrsta ne prelazi nedovoljnih 50-60 odsto. U slučaju izbijanja epidemije, primenje se emergentno svakodnevno suzbijanje larvi i odraslih u perimetru od 200 m oko obolelih stanovnika. Ono je prostorno ograničeno i ima negativan uticaj na živi svet u području tretmana.

Međutim, kada se u klasične medode suzbijanja tigrastog komarca uključi detaljan pregled, eliminisanje i tretiranje izvorišta larvi i otpuštanje sterilnih mužjaka efikasnost se podiže na zadovoljavajućih 90 odsto.

Ovakva mera je još uveg skupa zbog visokog troška proizvodnje sterilnih mužjaka tigrastih komaraca, i činjenice da je bez obzira na visoku ekološku vrednost usmerena na suzbijanje samo jedne vrste komaraca.

Međutim, sterilni mužjaci tigrastog komarca se mogu iskoristiti kao dronovi koji će preneti larvicid do izvorišta u kojima se pored tigrastih nalaze i larve kućnog komarca. Sterilni mužjaci mnogo bolje od bilo kog radnika na suzbijanju pronalaze kontejnere u kojima se razvijaju larve i maksimalno podižu efikasnost suzbijanja.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu jedna od aktivnosti „Centra izuzetnih vrednosti Jedno zdravlje – vektori i klima“ je i izgradnja eksperimentalnog postrojenja za proizvodnju sterilnih mužjaka. U planu su i istraživanja i proizvodnja mužjaka koji će prenositi larvicid.

Suzbijanje komaraca između zdravstvene politike i biznisa

U SAD, kontrolu komaraca sprovode okružne organizacije za suzbijanje komaraca.

One su osnovane kao javna preduzeća početkom 20. veka kao reakcija države na epidemije žute groznice, encefalitisa i malarije. Razlog za njihovo formiranje bila je zaštita javnog zdravlja.

Okružne organizacije za suzbijanje komaraca tesno sarađuju sa univerzitetima, zavodima za zaštitu zdravlja ljudi i životinja i stanovnicima okruga a njihov osnovni cilj, pošto su neprofitne, je smanjivanje broja komaraca.

Sistem za suzbijanje komaraca u Evropi je prvobitno baziran na zaštiti od uznemiravanja, dok su pitanja javnog zdravlja tek nedavno postala relevantna.

Negativna strana evropskog sistema je ta što je većina preduzeća za suzbijanje komaraca privatne kompanije koje posluju bez harmonizacije sa naučnim saznanjima i međusobne koordinacije.

Izbor metoda i tehnika vođen je profitom, retko se koriste saznanja iz programa nadzora, praćenja i prediktivnih modela te je i efikasnost obično nedovoljna. Niska efikasnost je posledica nekorišćenja izuzetno vrednih podataka o parametrima lokalnih populacija komaraca i integracije modela zasnovanih na očitanim parametrima u elektronske sisteme podataka otvorenog pristupa.

Suzbijanje komaraca zahteva prelaz sa dosadašnje prakse na sisteme za podršku odlučivanja zasnovane na znanju. U Srbiji više ne postoje javna preduzeća za suzbijanje komaraca.