Još jedna najava otvaranja rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrović, zatim početak uređenja Galerije fresaka i osnivanje Arheološkog muzeja – planovi su ministra Nikole Selakovića koje ima za Narodni muzej, a povodom njegovog 110. rođendana
Dan Narodnog muzeja Srbije, kada je pre 181 godinu 10. maja osnovan, obeležen je otvaranjem izložbe „Rimskim carstvom na točkovima“.
Opet Spomen kuća Nadežde i Rastka
Bio je to povod da ministar kulture Nikola Selaković najavi da će u okviru Narodnog muzeja „ove godine biti završeni neki od najvažnijih zadataka za ovu godinu – otvaranje rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrovića i početak uređenja Galerije fresaka“.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru. Ovog 3. aprila navršilo se 110 godina od smrti Nadežde Petrović, nije se znalo kad će njena Spomen kuća biti otvorena za javnost.
Galerija fresaka i Arheološki muzej
Galerija fresaka je zatvorena od 2007. godine. Ministar Nikola Selaković je u svom prvom javnom obraćanju po preuzimanju funkcije pomenuo Galeriju fresaka kao prioritetan zadatak.
Juče, povodom Dana Narodnog muzeja, ministar Selaković je naglasio da je ove godine posebno značajan projekat osnivanja Arheološkog muzeja u sastavu Narodnog muzeja i precizirao da će ova nova ustanova biti smeštena u potpuno rekonstruisanom zdanju nekadašnje Stare pošte na Savskom trgu.
„Kulturno nasleđe Republike Srbije predstavlja značajan i neodvojiv deo svetske i evropske kulture, a Ministarstvo kulture i Narodni muzej Srbije su u potpunosti posvećeni njegovom očuvanju i promociji“, poručio je Selaković na kraju.
Izložba
Na arheološkoj izložbi „Rimskim carstvom na točkovima. Drumovima i raskršćima do Narodnog muzeja Srbije“ muzejske savetnice Deane Ratković prikazane su dve rekonstrukcije putničkih kola koja Muzej baštini , a koja su jedinstveni primerci ove vrste materijalne kulture sa naših prostora.
Foto: Ministarstvo kultureSa izložbe
Kola su kod Rimljana imala su praktičnu upotrebu u svakodnevnom životu, u transportu pošte, putnika i robe, transportu vojske i njihove logistike.
Prva kola na dva točka tipa cisium, pronađena su tokom zaštitnih arheoloških iskopavanja na izgradnji autoputa Niš−Dimitrovgrad 2013. godine, na lokalitetu Staničenje−Mađilka kod Pirota, u okviru grobnice-tumula i mogu se posmatrati kao deo rituala sahrane sa kolima. Datuju se u vreme od druge polovine 1. do prve polovine 2. veka. Ovaj običaj ritualnog sahranjivanja može se naći širom Evrope i dovodi se u vezu sa univerzalnim shvatanjem smrti kao putovanja u drugi svet.
Druga kola predstavljaju putničko vozilo sa četiri točka tipa raeda i mogu se okvirno datovati u 2. vek. Od njih su sačuvani delovi konstrukcije od gvožđa, dekorativni elementi od bronze i konjska oprema. Urađena je njihova potpuna rekonstrukcija u 3D modelu u koji su inkorporirani originalni delovi što će posetiocima dočarati izgled rimskih kola kakva su nekada bila. Iako nemamo tačne podatke o njihovom nalazu i ova kola možemo pripisati istom ritualu sahrane sa kolima nekog imućnijeg pripadnika visokog staleža, u rimskoj hijerarhiji.
Foto: Ministarstvo kultureMiljokaz iz rimskog perioda
Kao deo priče o načinu putovanja Rimljana prikazan je i kameni spomenik – miljokaz iz Kuršumlije, koji je stajao na rimskom putu Niš – Lješ, na putnoj stanici Ad Fines na granici provincija Mezije i Dalmacije. Ovaj miljokaz svedoči o popravci puteva u vreme rimskog cara Gordijana i njegovih pohoda protiv Persijanaca.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dok organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Nišu tvrde da su njihovi programi izuzetno dobro posećeni, snimak sa drona pokazuje da to nije tačno
Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Reditelji, među kojima je i Stefan Ivančić, odbijaju da učestvuju na 73. Martovskom festivalu, smatrajući da je Odbor koji odlučuje o programu – cenzorska komisija
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
