Foto: Ministarstvo kulture
Još jedna najava otvaranja rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrović, zatim početak uređenja Galerije fresaka i osnivanje Arheološkog muzeja – planovi su ministra Nikole Selakovića koje ima za Narodni muzej, a povodom njegovog 110. rođendana
Dan Narodnog muzeja Srbije, kada je pre 181 godinu 10. maja osnovan, obeležen je otvaranjem izložbe „Rimskim carstvom na točkovima“.
Opet Spomen kuća Nadežde i Rastka
Bio je to povod da ministar kulture Nikola Selaković najavi da će u okviru Narodnog muzeja „ove godine biti završeni neki od najvažnijih zadataka za ovu godinu – otvaranje rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrovića i početak uređenja Galerije fresaka“.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru. Ovog 3. aprila navršilo se 110 godina od smrti Nadežde Petrović, nije se znalo kad će njena Spomen kuća biti otvorena za javnost.
Galerija fresaka i Arheološki muzej
Galerija fresaka je zatvorena od 2007. godine. Ministar Nikola Selaković je u svom prvom javnom obraćanju po preuzimanju funkcije pomenuo Galeriju fresaka kao prioritetan zadatak.
Juče, povodom Dana Narodnog muzeja, ministar Selaković je naglasio da je ove godine posebno značajan projekat osnivanja Arheološkog muzeja u sastavu Narodnog muzeja i precizirao da će ova nova ustanova biti smeštena u potpuno rekonstruisanom zdanju nekadašnje Stare pošte na Savskom trgu.
„Kulturno nasleđe Republike Srbije predstavlja značajan i neodvojiv deo svetske i evropske kulture, a Ministarstvo kulture i Narodni muzej Srbije su u potpunosti posvećeni njegovom očuvanju i promociji“, poručio je Selaković na kraju.
Izložba
Na arheološkoj izložbi „Rimskim carstvom na točkovima. Drumovima i raskršćima do Narodnog muzeja Srbije“ muzejske savetnice Deane Ratković prikazane su dve rekonstrukcije putničkih kola koja Muzej baštini , a koja su jedinstveni primerci ove vrste materijalne kulture sa naših prostora.
Kola su kod Rimljana imala su praktičnu upotrebu u svakodnevnom životu, u transportu pošte, putnika i robe, transportu vojske i njihove logistike.
Prva kola na dva točka tipa cisium, pronađena su tokom zaštitnih arheoloških iskopavanja na izgradnji autoputa Niš−Dimitrovgrad 2013. godine, na lokalitetu Staničenje−Mađilka kod Pirota, u okviru grobnice-tumula i mogu se posmatrati kao deo rituala sahrane sa kolima. Datuju se u vreme od druge polovine 1. do prve polovine 2. veka. Ovaj običaj ritualnog sahranjivanja može se naći širom Evrope i dovodi se u vezu sa univerzalnim shvatanjem smrti kao putovanja u drugi svet.
Druga kola predstavljaju putničko vozilo sa četiri točka tipa raeda i mogu se okvirno datovati u 2. vek. Od njih su sačuvani delovi konstrukcije od gvožđa, dekorativni elementi od bronze i konjska oprema. Urađena je njihova potpuna rekonstrukcija u 3D modelu u koji su inkorporirani originalni delovi što će posetiocima dočarati izgled rimskih kola kakva su nekada bila. Iako nemamo tačne podatke o njihovom nalazu i ova kola možemo pripisati istom ritualu sahrane sa kolima nekog imućnijeg pripadnika visokog staleža, u rimskoj hijerarhiji.
Kao deo priče o načinu putovanja Rimljana prikazan je i kameni spomenik – miljokaz iz Kuršumlije, koji je stajao na rimskom putu Niš – Lješ, na putnoj stanici Ad Fines na granici provincija Mezije i Dalmacije. Ovaj miljokaz svedoči o popravci puteva u vreme rimskog cara Gordijana i njegovih pohoda protiv Persijanaca.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
