Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
„Odmrzavanje osećanja“ je višeznačni naslov izložbe Malgožate Njeđelko koja je juče 7. maja otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu. Izložba je, moglo bi se reći, predstavljanje ovdašnjoj javnosti ove poljske umetnice koja je trajno prisutna u CZKD-u kao autorka skulptorskog rešenja nagrade ustanovljene prošle godine u čast Borke Pavićević, koja je osnovala CZKD.
Malgožata Njeđelko je vajarka, autorkom umetničkih predmeta, crteža, instalacija, fotografija, video radova
Izložbom „Odmrzavanje osećanja“, Malgožata Njeđelko postavlja u odnos procese konstantne transformacije u prirodi i zamrznutost osećanja usled straha, traume ili bola, podvlačeći značaj prepoznavanja sopstvenog mesta unutar neumitnih promena.
U tekstu za ovu izložbu, Ana Sladojević gostujuća kustoskinja CZKD-a, navodi da su na fotografijama i u video-radovima Malgožate Njeđelko „žive boje kompostera: biljni ostaci i insekti koji se njima hrane“, i objašnjava da će „proces truljenja i raspadanja pretvoriti biljnu materiju u humusnu zemlju, od koje umetnica izrađuje posude koje podsećaju na grubu, ručno rađenu keramiku. Zbog svog organskog sastava, međutim, ove će se posude upotrebljene kao posude ili hranilice za ptice u bašti umetnice, razložiti i vratiti u tlo“.
Suprotnost bujnog baštenskog života, su siluete ogoljenih gvozdenih stalaka za saksije koji u njenom opusu sugerišu „emocionalnu pustoš i usamljenost, nakon što se sva radost povuče, što neretko povlači sobom osećaj gubitka svrhe, smisla, ili pripadanja. Napor za ponovnim uspostavljanjem ove veze, povratkom potisnutih ili zamrznutih osećanju, znači ponovno uspostavljanje društvenosti i zajedničkog horizonta nade“.
Izložba je realizovana saradnjom CZKD i Poljskog instituta u Beogradu i galerije „Arsenal“ iz Bjalistoka, a kurirale su je Monika Ševčik, kustoskinja i direktorka Galerije „Arsenal“, i Ana Sladojević. Izložba je otvorena do 21. maja.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
