Na Ekspu neće biti ni igre ni njene moći, iako to piše u naslovu izložbe

Objavljeni su rezultati konkursa za projekte koji će na izložbi Ekspo 2027 biti reprezenti kulture Srbije. Od 271 prijavljenog projekta, izabrano je 58. Njima će Ministarstvo kulture iz budžeta dati 194.191.121,00 dinara.

Zadatak i odgovornost izabranih projekata su nesagledivi, zato što treba da svetu predstave narod Srbije – šta ume i zna, šta ga čini izuzetnim, kako razmišlja i rezonuje, čemu teži. Znači ono najbolje i najvažnije o nama, ono zbog čega će nas svet ceniti i vraćati nam se.

Još veća odgovornost je bila odgovornost komisije, ljudi koji su ocenjivali  prijavljene projekte, a ona najveća, svakako je odgovornost institucije koja je komisiju izabrala.

Ko je u komisiji

Konkurs za finansiranje i sufinansiranje kulturnih i umetničkih programa za specijalizovanu izložbu Expo 2027 raspisalo je Ministarstvo kulture Srbije u ime Ekspa. Prema Zakonu o kulturi, stručnu komisiju za konkurse bira Ministarstvo. Ne zna se da li je i u ovom slučaju bilo tako, ili je komisiju biralo preduzeće Ekspo 2027 doo Beograd.

Foto: Vlada Srbije

Imena članova komisije nisu objavljena, pa je samim tim nemoguće proceniti ni njihovu stručnost da obave povereni im zadatak.

Poznate su teme konkursa, ima ih tri, a izvedene su iz naslova izložbe „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. To su Moć igre; Igra(j) za napredak i Igrajmo se zajedno

Ne zna se ko je koncipirao temu konkursa, kao i ko je odlučio da je baš to ona slika kojom treba da se pokažemo i preporučimo posetiocima izložbe, a biće ih, najavio je Siniša Mali, oko četiri miliona od kojih će barem polovina njih doći iz inostranstva.

Promašene teme?

Na osnovu naslova izabranih projekata teško je, gotovo nemoguće proceniti da li su odabrani projekti odgovorili na zadatu temu. Biramo nasumice:

Šta, na primer, znači „Zrenjanin: Grad u oblačićima“, projekat za koji je Kulturni centar Zrenjanin dobio 3.420.000 dinara? Gde su tu zadate teme igra i njena moć koja nas vodi u napredak?

Igra se ne vidi ni u projektu „Vekovi u molitvi – scensko putovanje kroz kulturu, igru i molitvu“, Kulturnog centra Vrbasa za koji ćemo platiti 2.100.000 dinara.

Ili: „Mali Pariz za svako dete“ koje će Šabačko pozorište realizovati za 4.500.000 dinara. Iz teksta kojim komisija objašnjava zašto je izabrala ovaj projekat, saznaje se da je predstava inkluzivna. I to je sve. Ne zna se ko su autori i učesnici  predstave. Upravni odbor Šabačkog pozorišta nije se izjašnjavao o ovome pa samim tim nije ni odobrio. Ansambl pozorišta je o svemu saznao iz medija.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda dobiće 4.278.000 dinara za izložbu (jednu!) „Grad kao filmska scenografija: Beograd u filmskoj umetnosti“. Kako je ovaj projekat odgovorio na temu konkursa?

Kulturni centar Novi Sad je za nešto što se zove „Kulturna razmena bez granica – Cross-border cultural exchange“ osvojio 6.050.000 dinara.

Komisija je procenila da „Sanjanje“, projekat Subotičkog Big benda zaslužuje 4.500.000 dinara, a Udruženje građana Era za nešto što su naslovili „Jesmo li on line“  – 2.804.256 dinara.

Udruženje za tržišne komunikacije EUpuls dobilo je 3.950.000 dinara za izložbu „Tehno kultura u Srbiji“.

Fondacija 2024 iz Požarevca dobila je 4.800.000 dinara za NOARA (New Open Arena for Research and Arts), Međunarodna platforma za dijalog kulture, nauke i tehnologije. O njima se zna da su u septembru u Požarevcu organizovali jednodnevni Festival za celu porodicu Tulba fest.

Promocija drugih zemalja

Komisija je odlučila da kulturu Srbije na Ekspu predstavljaju projekti koji se bave dostignućima drugih zemalja, na primer:

Omladinski savez udruženja OPENS iz Novog Sada dobiće 3.270 000 dinara za „k-pop formula uspeha. Kako je Koreja izgradila novu globalnu kulturnu imperiju“. Srpsko-japansko udruženje  „Srce Srema“ iz Rume dobiće  540.000 za „OrIgrami za čovečanstvo/OrGame for Humanity“.

A Vojvođanski simfonijski orkestar će odsvirati Betovenovu devetu za 8.000.000 dinara, delo istina vrhunske vrednosti i lepote, ali delo koje nema veze sa Srbijom.

Bojkot

Na konkursu nisu učestvovale najznačajnije ustanove kulture, ni umetničko srednje a ni visoko školstvo (ni javno ni privatno), ni umetnici koji su svojim radom dosegli međunarodne domete, ni akteri nezavisne scene.

Kao što smo više puta pisali, oni su učešće na ovom konkursu smatrali poniženjem, s obzirom da većina konkursa za pojedinačne oblasti stvaralaštva u kulturi, tada nije bila raspisana, te da je autorima bilo nametnuto da konkurišu na konkurs Ekspa kao jedini izvor prihoda.

Najverovatnije je to razlog zašto sada na spisku izabranih dominiraju anonimne organizacije. Jer, bitno je da Ekspo ima program koji će se zvati kultura, kao što su ove godine urađeni na primer Bitef i Sajam knjiga, iako im je od tih manifestacija ostalo samo – ime.

Nepoznati

A među nepoznatima je, na primer Marija Sekulić PR Izvođačka umetnost i edukacija „Trag večnosti“, firma koja je osnovana januara ove godine, ali će dobiti 2.600.000 dinara za projekat “Pesma i igra bez granica”.

DOO group Brendomania iz Beograda dobiće za „Balkan blue“, šta god da je to, 5.710.000 dinara. Firma pod ovim nazivom registrovana je u Novom Sadu i to za marketing agencija, organizacija događaja, izrada štampe i brendiranje – ne za kulturnu delatnost.

Margarita Suliaeva PR Umetničko stvaralaštvo Suliaeva.Art, registrovana preduzetnička radnja u Beogradu koja se bavi umetničkim i deskriptivnim stvaralaštvom, a iza koje stoji vizuelna umetnica i XR istraživačica Margarita Suliaeva  dobiće 2.500.000 za projekat „Kolo: kod zajedništva“. Ako ne znate šta radi XR istraživačica, ona proučava, testira i unapređuje tehnologije iz domena proširene stvarnosti (XR), što obuhvata virtuelnu stvarnost (VR), proširenu stvarnost (AR) i mešanu stvarniost (MR).

U raspisu konkursa 29. maja, Ministarstvo kulture je naznačilo da će premije biti od osam do pola miliona dinara. Najveći iznos dat je samo Vojvođanskom simfonijskom orkestru za pomenuti koncert Devete Betovenove simfonije. Najniži iznos dobilo je nekoliko konkurenata.

Odbijeni

Među odbijenima su Narodno pozorište Niš, Subotica, Zrenjanin, zatim Omladinsko pozorište Dadov, Muzej naivne umetnosti Ilijanum u Šidu, Galerija Sanjaj, ULUS, ULUPUDS, Nišvil…pa čak i neki obavezni dobitnici sredstava iz državnog budžeta poput Izdavačke kuće Prometej i Beogradskog festivala igre.

Na spisku odbijenih upadljiva je brojnost projekata nacionalnih manjina: Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara, Biblioteka „Muhamed Abdagić“ Novi Pazar, Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor“. BKZ – Bošnjačka kulturna zajednica Novi Pazar, Mešihat islamske zajednice u Srbiji Novi Pazar, Udruženje građana Romska umetnička galerija…

Javnost ovakav resultat konkursa tumači skandaloznim. Smatra ga potvrdom da njergovim inicijatorima i organizatorima nije stalo do predstavljanja Srbije u svetlu koje zaslužuje.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!