Prošla godina odnela je preko sto života novinara, ova bi mogla da bude još gora. „Vreme“ podseća na neke koji su stradali u Ukrajini
Kada je u februaru ove godine došlo do, sada već uobičajene, razmene tela između Rusije i Ukrajine, među telima vojnika i civila bilo je i telo Viktorije Rošćine na čijoj je uniformi pisalo „PRESS“.
Telo je vraćeno sa jasnim znakovima mučenja i zlostavljanja u ruskom zatvoru, gde je novinarka provela više od godinu dana. Posmrtnim ostacima falili su i neki unutrašnji organi.
Aleksandar Martemijanov putovao je sa još dvojicom kolega između gradova u regionu Donjecka kada je njegov automobil pogođen od strane ukrajinskog drona „samoubice“. Sva trojica imali su nešto zajedničko – bili su novinari.
Prema nedavnim podacima Međunarodne federacije novinara život je u ratu Ukrajini izgubilo preko 115 medijskih radnika, dok je ugašeno preko 350 medijskih kuća.
Godina 2024. bila je najsmrtonosnija od kada se Komitet za zaštitu novinara (CPJ) bavi statistikom. Pogibiji preko 124 novinara i medijska radnika u protekloj godini najviše je doprineo rat na istoku Evrope kao i onaj u pojasu Gaze.
Godina 2025. na dobrom je putu da opet obori ovaj negativan rekord.
„Sada je najopasnije vreme da se bude novinar u istoriji CPJ. Ratovi u Gazi i Ukrajini su bez presedana po uticaju na novinare i pokazuju značajno pogoršanje globalnih normi za zaštitu novinara u zonama sukoba, ali daleko od toga da je to jedino mesto gde su novinari u opasnosti. Naše brojke pokazuju da su novinari pod napadom širom sveta“, rekla je izvršna direktorka CPJ Džodi Ginsberg.
„Vreme“ donosi pregled slučajeva nekih novinara koji su u poslednje vreme izgubili život u Ukrajini.
Viktorija Rošćina
Ukrajinska novinarka Viktorija Rošćina prvo je u avgustu 2023. godine nestala na delu teritorije Ukrajine koji je pod kontrolom Rusije.
Preko godinu dana ova novinarka bila je u ruskom zatvoru gde je u septembru prošle godine pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima i poginula.
Njeni posmrtni ostaci vraćeni su u februaru 2025. godine u okviru razmene tela između Rusije i Ukrajine.
„Na telu je bilo brojnih znakova mučenja i zlostavljanja“, rekao je Jurij Belousov, šef odeljenja za ratne zločine pri Kancelariji ukrajinskog tužioca, prenosi ruski IStories.
Aleksandar Martemijanov
Ruski novinar Aleksandar Martemijanov poginuo je u januaru ove godine, prilikom napada ukrajinskog drona u istočnoj Ukrajini. Ovaj deo teritorije pod okupacijom je Rusije.
Agencija Ria prenosi da se Martemijanov vraćao sa kolegama iz Gorlivke, grada u regionu Donjecka, kada je njihov automobil pogođen.
Arman Solden
Francuski novinar, rodom iz Sarajeva, bio je deo ekipe novinske agencije AFP kada je poginuo u maju 2023. godine prilikom raketnog napada u gradu Časov Jar (oblast Bahmuta).
Solden je bio iskusni novinar koji je na istoku Evrope radio kao video-koordinator AFP. Prilikom napada bio je sa ukrajinskim vojnicima, ali i još četiri kolege od kojih niko nije povređen.
„Solden je bio entuzijastičan, energičan i hrabar, potpuno posvećen poslu“, rekla je Kristin Buažar, direktorka agencije za Evropu, prenosi BBC.
Ana Prokofjeva
Ruska novinarka Ana Prokofjeva poginula je na frontu u Belgorodskoj oblasti kada su ukrajinske snage vršile prodor.
„Ana Prokofjeva, vojna dopisnica Kanala 1, poginula je dok je obavljala svoju profesionalnu dužnost. To se dogodilo u Belgorodskoj oblasti na granici s Ukrajinom, gde je snimateljska ekipa Kanala 1 raznesena neprijateljskom minom. Snimatelj Dmitrij Volkov, koji je bio s Anom, je povređen“, saopštio je portparol medija za koji je Prokofjeva radila.
Rajan Evans
Član ekipe novinske agencije Rojters, Rajan Evans, poginuo je u ukrajinskom gradu Kramatorsku u avgustu prošle godine.
Rajan je sa još dvojicom kolega, koji su zadobili povrede, bio u hotelu Safir kada je pogođen projektilom do strane ruskih snaga.
Evans je radio kao savetnik za bezbednost u agenciji.
I mnogi drugi
Ovo su samo neki od brojnih novinara koji su svoje živote izgubili prilikom izveštavanja. Ovu priču još strašnijom čini to da se sudbina nekih medijskih radnika ne zna, te da su njihova tela i dalje negde na istoku Ukrajine.
Javnost je odavno navikla da je istina ona koja prva strada, ali sa njom stradaju i oni koji je prenose. A tako se šalje i poruka – ne njuškajte svuda jer vam glava može biti u torbi.
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
