Čiji gas lepše miriše

Od početka sukoba u Ukrajini pre tri godine, gas je postao jedno od glavnih oružja u geopolitičkom nadmetanju velikih sila, pri čemu je Evropska unija postala ključno poprište borbe za energetske resurse. Nakon višedecenijske dominacije Rusije u gasnom sektoru Starog kontinenta, Norveška i Sjedinjene Američke Države postali su ubedljivo najveći dobavljači energije Evropske unije.

Kao još jedan vid pritiska na Moskvu, Evropska komisija predstavlja ovog utorka (6. maj) predlog mera kojima bi se zabranilo potpisivanje novih ugovora o nafti i gasu sa Rusijom, kao i zabrana uvoza ruskog gasa na osnovu novih ugovora. Ove mere deo su strategije Brisela da do 2027. u potpunosti ukine zavisnost od ruske energije.

Promena na vrhu

Norveška je, recimo, prošle godine obezbedila više od 33 odsto svih uvoznih isporuka gasa u EU, dok su Sjedinjene Države postale najveći dobavljač tečnog prirodnog gasa (LNG), sa gotovo 45 odsto ukupnog LNG uvoza. Uvoz LNG-a iz SAD-a u EU više nego se udvostručio u odnosu na 2021. godinu, što ukazuje na „rastuću ulogu Amerike u energetskoj mreži Evrope“, kako navodi Rojters.

U prethodnom periodu, centralni narativ Evropske unije bio je da Moskva koristi gas kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska na druge zemlje. Međutim, situacija se ni danas nije previše promenila, naprotiv – EU je ponovo u velikoj meri zavisna od jednog velikog dobavljača. Umesto Gazproma, sada je to norveška kompanija Ekvinor, koja je preuzela tržište EU i postala najveći dobavljač prirodnog gasa, dok su, kao što brojke govore, SAD postale dominantan snabdevač tečnog prirodnog gasa za evropsko tržište.

Tako je, prema podacima operatora norveškog gasovodnog sistema Gasko (Gassco), u 2024. godini iz Norveške u Evropu transportovano ukupno 117,6 milijardi kubnih metara gasa. Poređenja radi, na svom vrhuncu tokom 2018. i 2019. godine, godišnji tokovi gasa iz Rusije ka Evropi dostizali su između 175 i 180 milijardi kubnih metara.

Kada je u pitanju uvoz crnog zlata, prema podacima Eurostata za 2024. godinu, najveći dobavljači nafte i naftnih derivata za Evropsku uniju bili su opet Sjedinjene Američke Države sa udelom od 16,1 odsto, Norveška sa 13,5 odsto i Kazahstan sa 11,5 odsto. Udeo Rusije u uvozu nafte i naftnih derivata u Evropsku uniju takođe je značajno opao. Dok je u četvrtom kvartalu 2022. godine Rusija činila 18 odsto ukupnog uvoza nafte u EU, u četvrtom kvartalu 2024. taj udeo je pao na manje od 2 odsto, što je vidljiva posledica višestrukih sankcija Zapada protiv Moskve.

Izazovi i planovi

Ipak, EU se i dalje suočava sa složenim energetskim izazovima koje je produbio rat u Ukrajini, uprkos naporima da se po svaku cenu diverzifikuju izvori gasa u cilju smanjenja zavisnosti od pojedinačnih dobavljača i jačanja energetske bezbednosti Starog kontinenta. Ključni pravac te politike jeste snažna i gotovo fanatična posvećenost Brisela da se u potpunosti ukine uvoz ruskih fosilnih goriva, uključujući prirodni gas.

Zato je i Evropska komisija objavila mere koje imaju za cilj potpuno ukidanje uvoza ruskih energenata u Evropsku uniju do 2027. godine. Iako ovaj predlog još uvek nije zakonski obavezujući za zemlje-članice, on predstavlja važan deo dugoročne energetske strategije evropskog bloka.

Evropska komisija trenutno razmatra i pravne mogućnosti koje bi omogućile kompanijama da raskinu sve postojeće ugovore o ruskom gasu bez straha od mogućih sankcija i plaćanja velikih penala. Međutim, postizanje saglasnosti svih 27 članica EU o ovim pitanjima predstavlja izazov, jer zemlje poput Slovačke i Mađarske nastoje da očuvaju ekonomske i političke veze sa Rusijom, uključujući i domen energetike. Skoro dve trećine gasa koji Mađarska uvozi i dalje potiče iz Rusije, dok je, prema izveštaju Evropske unije o Slovačkoj, prošle godine udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu te zemlje pao na, i dalje značajnih, 50 procenata.

Inače, trenutno se u Briselu vodi diskusija o sedamnaestom paketu sankcija protiv Rusije. Nekoliko zemalja je zagovaralo da se među novim ograničenjima nađe i zabrana uvoza ruskog LNG-a, što bi dodatno zaoštrilo odnose EU i Rusije u energetskoj sferi.

Sudski sporovi vredni milijarde

Uprkos svim nastojanjima Unije da suzbije energetski „otisak“ Moskve, Rusija i dalje ostaje značajan igrač u energetskoj ponudi Evrope, obezbeđujući oko 19% gasa EU, uglavnom putem gasovoda Turski tok i značajnih LNG isporuka. Uvoz ruskog LNG-a u EU porastao je za 9 odsto u 2024. godini, „što je iznosilo 8,5 milijardi dolara, u trećoj godini rata Rusije u Ukrajini“, navodi Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Pored toga, brojni pravni sporovi između Gazproma i evropskih energetskih kompanija zbog prekršenih ugovora i neizvršenih plaćanja dostigli su vrednost od oko 18,5 milijardi evra (21 milijarda dolara), što dodatno komplikuje energetske veze EU sa Rusijom, navodi Rojters.

Kako Evropa nastoji da diverzifikuje svoj energetski portfolio, očekuje se da će uloga Sjedinjenih Američkih Država i Norveške u snabdevanju gasom rasti. Posebno imajući u vidu da američki predsednik Donald Tramp vrši sve veći pritisak na zapadne partnere da povećaju uvoz američkog LNG-a. Istovremeno, geopolitičke i pravne posledice smanjenja zavisnosti od ruskih izvora energije i dalje će ostati ključna tema u budućim pregovorima i strategijama unutar Unije.