Džaba je „drug Julin” (Aleksandar Vulin) kao ministar odbrane probao da stvara podobne boračke organizacije, da im nudi pare i sredstva za finansiranje kako bi bili lojalni vlasti, a neki su se na to i „upecali”.
Onda je u novembru nastala studentska pobuna i ratni veterani su se, i bez svojih organizacija, stavili na stranu dece, svoje ili tuđe. Nakon što su SNS batinaši krenuli da rasturaju te skupove, krenulo je seme pobune.
Nijedan protest, bilo gde u Srbiji, ne može da prođe bez obezbeđenja bivših ratnika – bilo da ih je 10, 100, 200.
Džaba je bilo policiji da ih pretresa, privodi, hapsi, iznalazi raznorazne razloge da ih spreči da dođu na skupove, oni su bili neodustajni. Počelo je sa januarskim protestom u Novom Sadu, gde je bilo skoro 200 bivših pripadnika 63. padobranske brigade, onda se nastavilo u Kragujevcu, gde su im se pridružili i veterani Vojne policije, pa u Nišu, kad je bila kulminacija, došli su veterani i iz drugih jedinica koje su bile na Kosovu 1998. i 1999. godine – 125. i 349. motorizovane brigade i 15, 243. i 252. oklopne.
Tu je vlast shvatila s kim ima posla, da su to ljudi koji znaju gde im je mesto, uz narod i decu, a ne uz podobna „državna” udruženja boraca, poput fantomskog SUBNOR-a (čije novo i staro rukovodstvo se „glože” oko pečata).
I taj „bauk” se proširio Srbijom – gde god su protesti, tu su veterani, da ih zaštite od „ćaci batinaša”.
Noć sa veteranima
Noć sa četvrtka na petak, ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici (veterani su i u Košutnjaku gde traju protesti), reporter “Vremena” proveo je sa njima i video sa koliko posvećenosti i pravila vojne organizacije oni to rade.
„Naša imena su nebitna, kao i nadimci, to ne pominji. Ali znamo da si naš ‘brat’ i verujemo ti, iako si novinar”, kažu oni, imajući saznanje da autor ovog teksta i sam ima status borca prve kategorije.
Njihova organizacija je skoro pa savršena, oko zgrade RTS u Takovskoj imaju sedam punktova, na kojima u svakom trenutku dežura po najmanje pet ljudi, plus „rezervne snage” kod „petice” (punkt broj pet), u ulici Ilije Garašanina, odakle brzo mogu stići na svaku tačku gde se dogodi neki incident ili treba pojačanje.
A rezervnih snaga ima dosta, između 50 i 100 ljudi. Sede na stepenicama Palilulske pijace i čekaju da reaguju ili da odmene kolege na punktovima. Ili da idu u patrole ako ima sumnjivih dešavanja.
Oprez od Ćacilenda
Posebna pažnja se posvećuje onim „batinašima” Srpske napredne stranke koji „kampuju” u šatorima ispred Skupštine.
„Brate, tu ima više godina robije nego što oni svi ‘ćaciji’ u Pionirskom parku ukupno imaju godina”, kaže jedan od veterana, bivši vojni policajac.
I prema tim „kapuljašima” koji su ispred Skupštine, a čuva ih policija, isturene su posebne „izviđačke” jedinice, za slučaj da pokušaju da krenu prema učesnicima blokade RTS-a, kako bi veterani pregrupisali snage.
Veče protiče mirno, veterani oko 22 sata prave operativni dogovor, menjaju se smene na punktovima i kreću i patrole od po nekoliko ljudi, a sve u saradnji sa obezbeđenjem studentskog protesta.
U jednom trenutku, kod kioska na uglu Kosovske i Takovske, jedan od likova, vidno pod uticajem alkohola, a na sebi nosi beretku, kaže: „Evo nas deset padobranaca kod crkve Svetog Marka”.
„Pijan jeste, ali ajde da vidimo da li je provokator“, kaže vođa „patrole”, i kreće se, od Aberdarove, preko ulaza u RTS, prema crkvi, uz sugestiju ljudima na punktovima da obrate pažnju.
Veterani, pored „motorola” za internu komunikaciju, imaju i dodatne, za vezu sa obezbeđenjem studentskog protesta, tako da su u punoj koordinaciji. Sa patrolom kreće i jedan od pripadnika studentskog obezbeđenja, „pročešlja” se okolina crkve i Tašmajdanski park – nema nikoga.
„Pijana budala”, konstatuju, ali i to je dokaz da se ništa ne prepušta slučaju – ipak su to ljudi koji su prošli pakao Kosova, a neki i Krajine i Republike Srpske.
Buđenje studenata
Onda nastaje zatišje, sedi se na stepenicama Palilulske pijace i priča, čak i o događajima iz rata, valjda zato što je novinar tu. Onda se dobije informacija da su studenti u blokadi zapali u jednu vrstu apatije.
I stvarno, ti mladi ljudi sede po trotoarima, (đe djevojke da sjede na betonu, pre’ladiće se, rekla bi moja pokojna baba) i veteranske „snage u pripravnosti” kreću u animiranje.
Postrojavanje u kolonu po dva i odlazak do ugla sa Kosovskom, pa potom nazad do ulaza u RTS u Takovskoj, na terasu Dečjeg kulturnog centra. Čitavom trasom ovacije i aplauzi, rukovanje, studenti se „razbudili”.
Na terasi postrojavanje „prve i druge borbene grupe” (treća je na položaju) uz poruku: „Slušaj dobro, slušaj vamo – veterani Srbije, čuvaju studente, živeli studenti”. To se ponavlja tri puta, što izaziva salve aplauza i uzvike „pumpaj, pumpaj”.
Ponovilo se to još jednom, kad je studente ponovo trebalo „animirati”, jer noć je duga…
„Čuvari ćacija“
Autor ovog teksta dobio je još jedan „odgovoran” zadatak – da sa patrolom prošeta platoom ispred Skupštine i vidi koliko je tamo „čuvara ćacija”, u kakvom su raspoloženju i da li pripremaju neki napad. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je prethodno popodne upozoravao da će policija te noći silom da rasturi blokadu ispred RTS-a.
Policijskih snaga nigde vidljivih, ako se ne računaju oni koji čuvaju „čuvare ćacija” na Trgu Nikole Pašića.
A njima, huliganima, što se vidi po načinu oblačenja i fizionomiji, koji navodno provode noć za 10.000-12.000, sedeći u onim čuvenim plastičnim stolicama koje su pretekle od Vučićevog mitinga, policija okrenula leđa.
Oni gledaju da ih neko ne napadne.
„Brate, nije ni policiji lako, to su mladi ljudi, većina od njih su deca policajaca, znaju oni iz priča očeva ili stričeva šta su prošli na Kosovu, ali posao je posao”, kaže jedan veteran, koji je zadužen da brani građane ako ih „čuvari ćacija” napadnu.
A oni su kao ostrvlejni psi, napali su i jednog poznatog glumca dok je prolazio, znajući da je na strani studenata – veterani ga spasili.
Lični primer – posle sednice Skupštine na kojoj se raspravljalo o izboru Vlade, prolezeći tuda naletim na dvojicu poslanika opozicije, prijatelja, od kojih je jedan ratnik, pukovnik u penziji, a ta rulja im dobacuje „ustaše, ustaše”, jer ih neko očigledno navodi kome do da viču.
Krenem posle par minuta dalje, a oni mi serijski dobacuju „ustašo, ustašo”.
Svitanje
Noć do svitanja protiče mirno. Veterani umorni, ali i zadovoljni jer nije bilo incidenata ili je bilo sitnijih koje su sprečili. Saradnja sa beogradskom policijom iz Odeljenja za javni red i mir odlična, jedni druge uvažavaju.
I kad veterani obave takozvano građansko hapšenje, a ima toga, policajci u civilu im zahvale i preuzmu izgrednika.
Bilo je i ideja da se ode u šetnju do šatora „Age Smailage”, Vučićevih janičara i bašibozuka na Trgu Nikola Pašića, ali se odustalo, zbog one narodne „što g…o više diraš, to više smrdi”.
Jutro, dolazi nova smena veterana, ovi noćašnji odlaze na počinak, pa do sledeće večeri. I niko se ne žali na umor.
A studenti i građani im zahvalni, jer se puno bezbednije osećaju dok su tu. Kolači, čokoladice, pite, sokovi, voda i sve ostalo, podrazumeva se…
