Smrt sama po sebi je neminovna – ali ima onih koje ljude iznenade! Pukovnik policije u penziji Srđan Grekulović, nekadašnji komandant Žandarmerije, iznenada je u utorak preminuo u 63. godini života.
Čovek koji je bio uzor poštenog i časnog policajca, i prošao sve stepenice, ratišta, uspone i padove u Službi.
Bio mi je više od druga, bio prijatelj, i savetnik za mnoge stvari koje nisam najbolje razumevao u odnosima u policiji, a on mi ih objašnjavao. Iako je izbegavao medije, progovorio je svojevremeno za „Vreme“, o slanju odreda MUP-a Srbije u Republiku Srpsku.
Imali smo puno ispričanih priča, ali i onih neispričanih, poput operacije u kosovskom selu Račak u januaru 1999. godine, koju je on isplanirao i osmislio do detalja, a drugi preuzeli zasluge za to.
„Pusti to druže, tako je kako je, nemoj sad da me pominješ, to znamo ti, ja, i još nekoliko ljudi iz Štaba. Samo mi još fali i za to da me ganjaju”, govorio je on na našim jutarnjim kafama i čajevima u kafiću u novobeogradskom bloku 38, gde je živeo.
Iz Sremske Kamenice do Vojne akademije
Grekulović, deo ponosnog roda srpske nacije – Vlah, rođen 1962. godine u Kladovu, otišao u „milicijsku” školu u Sremsku Kamenicu (dete iz siromašne porodice, ne moraju roditelji da plaćaju školovanje), završio je 1981, a potom je, kao perspektivan, jer se videlo da, za razliku od ostalih, umesto pendreka ume i da koristi mozak, 1984. upućen na školovanje na Vojnu akademiju. Završava je 1988. i postaje, kao „najškolovaniji”, pomoćnik komandira stanice milicije u Kladovu, da bi od 1990. do 1993. bio komandir stanice milicije u Požarevcu, a od tada do 1995. obavljao je dužnost načelnika.
Na pitanje „kako tebe da odaberu za Vojnu akademiju, jer bila je kvota iz svake republike”, Greks (to mu nadimak iz policije) je odgovorio sa: „Jbg, imala je tad neka komisija, koja je gledala ko je drčan, a ne poslušan. Profesionalci ljudi. Tako sam i ja gledao u selekciji za pripadnike Žandarmerije”.
Nakon boravka na Kosovu, 1995. godine prelazi u Upravu policije MUP, i postaje komandant 36. odreda PJP, sa kojim prolazi sva borbena dejstva i pakao koji su prošli.
Posle povlačenja sa Kosova u junu 1999. godine, a bio je tad na dužnosti pomoćnika komandanta PJP, prelazi 2001. u tek formiranu Žandarmeriju, gde je bio pomoćnik komandanta do 2006, a od tada do 2008. komandant beogradskog odreda te formacije.
Svaka naša priča o tom periodu od 11. juna 1999. godine završava ćutanjem. Bolelo ga to, ta kapitulacija. I nosio je u sebi, do smrti.
Policajac starog kova
Postavljaju ga 2008. godine za zamenika komandanta Žandarmerije, potom i komandanta a onda 2011. „avanzuje” u pomoćnika direktora policije – funkcija da se neko skloni da ne smeta.
Ali, kad je trebalo da se sredi stanje u nekim policijskim upravama, čiji šefovi su već ogrezli u „kombinacijama” sa kriminalnim kartelom Srpske napredne stranke, on je slat da bude načelnik Policijske uprave – Zaječar, Jagodina Niš, i bio je beskompromisan.
Sa policajcem starog kova nije bilo kompromisa. Pričao o tom u retkim susretima vikendom: „Druže, ja prvo saznam ko su oni, iz kakvih porodica, i ne može neki operativac da mi napiše lažnu informaciju, kad ja znam više od njega”.
Na dužnosti pomoćnika direktora policije ostao je do prevremenog penzionisanja „po potrebi službe“, krajem decembra 2015. godine. Njegov šef Milorad Veljović je i danas na funkciji – savetnik predsednika Republike za bezbednost.
Grekulović te stvari nikad nije ni hteo ni pokušao da objasni, stav mu je „ja sam policajac bio i ostao, nemam šta da nagađam, imam činjenice i dokaze ako ih neko traži”.
Druže, vidimo se
Grekulović je svoj prvi i jedini nastup u javnosti imao dajući intervju za „Vreme“, zbog autora kojeg poznaje i časopisu kojem veruje (mada nije saglasan sa stavovima ljudi koji govore).
I intervju je imao odjeka.
„Druže, tebi verujem, bez obzira gde i za koga objavio”, rekao je on.
A ja sada, umesto nekrologa, kažem: „Druže, vidimo se”.
Ostalo mu jedno neispunjeno obećanje, po temi Kosova 1998. i 1999. Rekao: „Penzioner sam, imam vremena… “
Poslednje zbogom, druže!
