Prema izvorima iz bankarskih krugova, banke koje nisu u vlasništvu države, a takvih je značajno više u Srbiji, moraće da uvrste u svoju ponudu kredite za mlade, ali ih neće odobravati ili će odobrenja biti svedena na minimum
Banka Poštanska štedionica je prva potpisala sa Ministarstvom finansija Srbije ugovor o programu stambenog kreditiranja za mlade. Za ostale banke, koje su prethodnih nedelja bile možda i neodlučne, ostalo je još 30 dana da se izjasne da li će se pridružiti ovom programu, za koji garantuje Vlada Srbije. Iako u prvom naletu bankari nisu bili oduševljeni uslovima, naročito onim od jedan odsto učešća, većina zajmodavaca sada kaže da će pristati da prošire svoju ponudu kreditiranja, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.
„Poštanska štedionica je prva banka koja učestvuje u programu obezbeđivanja jeftinih stambenih kredita za mlade. Ovakve ugovore smo poslali i svim drugim bankama i pozvali ih da uzmu učešće u ovom programu“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Kako je rekao, posebno ohrabruje podatak Banke Poštanska štedionica da je, za samo 24 sata, 546 mladih izrazilo zainteresovanost za učešće u programu.
I ostale banke su deo programa
Ostali bankari koje smo kontaktirali su načelno rekli da će postati deo programa kojim država nastoji da pomogne mlade, ali da im svima treba više vremena da bi projekat pripremili i uvrstili u ponudu.
„S obzirom na to da imamo veliko učešće mladih među klijentima, trudimo se da uvek nudimo rešenja koja njima odgovaraju i koja su tražena. U skladu s tim, možemo da kažemo da smo zainteresovani da učestvujemo i u aktuelnom programu u vezi sa stambenim kreditima za mlade i trenutno smo u postupku analize za ovaj proizvod. Nažalost, ne možemo da preciziramo kada ćemo biti u prilici da potvrdimo da li će on biti deo ponude Erste banke“, kažu za Novu ekonomiju u ovoj banci.
Iz Rajfajzen banke smo dobili odgovor da oni načelno pristaju da budu deo projekta, ali da im je za pripremu i ceo proces potrebno vremena, te ne mogu da sa sigurnošću tvrde kada će to biti i zvanično. I Unikredit banka je spremna da učestvuje u povoljnim pozajmicama za mlade.
Prema našim izvorima iz bankarskih krugova, banke koje nisu u vlasništvu države, a takvih je značajno više u Srbiji, moraće da uvrste u svoju ponudu ovu vrstu kredita, ali da ih neće odobravati ili će odobrenja biti svedena na minimum. Poštanska štedionica je u vlasništvu države.
Krediti bez ograničenja
Maksimalni iznos kredita je 100.000 evra i jedan odsto učešća. Kredite mogu da uzmu svi mladi od 20 do 35 godina koji su državljani Srbije sa prebivalištem u zemlji.
Nema ograničenja po pitanju lokacije nekretnine, visine kredita i cene kvadrata. Kako je rekao Mali, pojedinac može da uzme i više novca od 100.000 evra, ali država garantuje iznos do 100.000 evra.
Ovi krediti će biti omogućeni i onima koji nemaju stalno zaposlenje. Za njih će moći da apliciraju oni koji su zaposleni na neodređeno, na određeno, kao i oni koju nezaposleni, ali moraju da imaju jemca iz porodice koji je kreditno sposoban.
Ministar je pojasnio i da onaj ko uzme kredit od 75.000 evra daje učešće 750 evra, a da prve godine plaća samo 93 evra mesečnu ratu što je daleko manje od cene zakupa stana, dok država u isto vreme, svakog meseca subvencioniše 124 evra.
„Od druge do šeste godine onaj ko je uzeo kredit od 75.000 evra plaća 175 evra mesečno što je opet mnogo manje od cene zakupa, a država, takođe, sve vreme svakog meseca na to dodaje 124 evra“, rekao je Mali.
Dodao je i da je od šeste godine kamatna stopa 3,5 odsto što je na današnji dan oko 340 evra, jer se pretpostavlja da će se mladi tada već osamostaliti.
Ideja za ovu vrstu stambenih kredita je potekla od vrha države, u jeku demonstracija i blokada upravo studentske populacije koja je sada već više od tri meseca na protestima zahtevajući transparetnu i punu istragu u vezi pada nadstrešnice u Novom Sadu u kojoj je pogunilo 15 osoba. Studenti nisu reagovali na ovu ponudu, osim što su više puta ponovili da zahtevi i dalje nisu ispunjeni.
Izvor: Nova ekonomija
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
