Studentski marš na Beograd: „Mi za umor ne znamo”

„500 niških studenata, za Beograd krenulo, niko nije umoran, mi za umor ne znamo.”

Ore se ovi novonastali stihovi ovih dana centralnom Srbijom, dok studenati i jedan „tamić” krstare zemljom na putu ka Beogradu.

Uputili su se iz Niša, najvećeg grada na jugu Srbije i trećeg grada po veličini u zemlji, pešaka na protest koji će u prestonici biti održan u subotu, 15. marta.

Ovo je jedna od nekoliko kolona studenata koji iz svih delova zemlje marširaju ka Beogradu.

Krenuli su niški studenti od manastira Manasija, u okolini Despotovca, a za dva dana puta dugog oko 160 kilometara, prešli su oko trećine maršrute.

Cilj drugog dana bila im je Smederevska Palanka, mesto u Podunavskom okrugu, na oko 80 kilometara južno od Beograda.

Studenti idu zaobilaznim putevima, pa je njihov preostali put duži od toga.

Od Palanke nastavljaju dalje selima ka Požarevcu, Smederevu, Pančevu, do krajnje odrednice.

„Zapumpalo” se u Palanci

Smederevska Palanka je do pre nekoliko godina bila jedno od malobrojnih mesta u kojima je vladala Demokratska stranka i gde se vlast na lokalu razlikovala od koalicije na nacionalnom nivou.

Nacionalna koalicija ostala je u međuvremenu slična, predvođena Srpskom naprednom strankom, a i vlast u Smederevskoj Palanci danas predvode naprednjaci.

Protestuje se poslednjih meseci i u ovom mestu, a prema rečima studenata, Palanka ih je dočekala najbolje do sada.

„Nismo imali nigde ovakav doček. Svuda ima ljudi, ali ih je ovde bilo najviše. Nikada nisam bila u Smederevskoj Palanci i baš mi je drago da sam došla, gradić je baš lep, a ljudi su divni”, kaže za „Vreme” studentkinja filozofskog fakulteta u Nišu, poreklom Leskovčanka.

Noć je provela u jednoj od fiskulturnih sala tri od četiri osnovne škole u ovom mestu u kojima su gostima pripremili postelje.

„Mogla sam i da se istuširam. Da budem iskrena, to mi je bio uslov da krenem na ovaj put”, dodaje ona dok hoda u utorak ujutru ka zbornom mestu odakle grupa kreće dalje.

Jelena Kuzmanović/privatna arhiva

Dobile su škole improvizovane bojlere kako bi studentima pripremili uslove za boravak. Pripreme su trajale čitav dan. Fiskulturne sale zauzeli su kreveti i posteljine, a donirali su ih meštani i firme.

I posna i mrsna trpeza

Nisu Palančani želeli da se obrukaju ni ponudom hrane – bilo je tu kolača, pita, palačinki, čorbi, jela od mesa…

Uz suze, aplauze, baklje, posnu i mrsnu trpezu, tradicionalni doček uz pogaču i so, hor koji je izveo himnu „Bože pravde”, kao i pesme „Tamo daleko”, „Ovo je Srbija” i „Vostani Serbije”, nekoliko stotina Palančana dočekalo je u glavnoj gradskoj ulici u ponedeljak uveče pešake iz Niša.

Vreme/Katarina Stevanović

I načekali su se, pošto su još u šest popodne došli da sve pripreme. Prema prvom planu, grupa je u ovo mesto trebalo da stigne u popodnevnim satima, ali je njihova maršruta bila nekoliko sati duža.

Čula su se u Palanci više puta u toku večeri u ponedeljak pitanja – „Dokle su?”, „Ima li ih na vidiku?”, „Kada će?”.

Iako niko nije imao precizan odgovor, svi su strpljivo čekali iza žutih traka razapetih duž glavne ulice kako bi pozdravili Nišlije.

Vreme/Katarina Stevanović

Koče ih dobrodošlice brižnih ljudi

Za njihovo kašnjenje nisu bili krivi žuljevi i rane koje su zadobili, već ljudi koji ih dočekuju, kaže za „Vreme” student niškog Elektronskog fakulteta po dolasku u Palanku.

„Planovi su jedno, a nepredvidive situacije drugo. Najviše nas koče sami ljudi koji su tako dobrodušni, brižni, gostoljubivi i mi moramo da ostanemo duže s njima, jer je njihova toplina neverovatna”, objašnjava dečko u žutom prsluku koji želi da ostane anoniman, jer je takav dogovor studenata.

„Prešli smo oko trećine puta i radujemo se ovim delovima Srbije koje ćemo da vidimo. Ljudi nas dočekuju topla srca, jedva čekaju da nas vide i svi su radosni kad vide te čuvene studente koji šetaju”, dodaje.

Orilo se u više navrata i „pumpanje”, a posle zakuske i predaha studenti su išli u škole na spavanje.

Sa glavnog gradskog trga do škola studente su vozili besplatno i lokalni taksisti.

Vreme/Katarina Stevanović

„Moj grad je ustao”

I ako pitate Palančane, uz neskrivenu sreću u utorak ujutru dok prate studente koji se pripremaju na dalji put, reći će da su oduševljeni onim kako ih je grad dočekao .

„Plašila sam se kako će biti ovde. Malo je mesto, ljudi se ovde i dalje plaše”, kaže jedna meštanka Palanke za „Vreme”.

„Osećaj je neopisiv. Konačno vidim da su ljudi i ovde spremni da izađu. Srce mi je puno što je moj grad ustao. Vidimo se 15. u Beogradu”, dodaje druga.

Vreme/Katarina Stevanović

Traži se hanzaplast više

Orni za dalji put, uz kišu koja proprskava, okupili su se studenti u kabanicama, obući uvijenoj u kese ili pravu zaštitu za patike od kiše, u centru grada da krenu dalje.

„Nisam umorna, ali sam spavala jedva tri sata”, kaže jedna studentkinja dok ulazi u apoteku u potrazi za hanzaplastima za žuljeve.

Žuljevi im prave najveći problem, a po lokalnim apotekama je nestašica onih posebno dizajniranim za žuljeve.

„Pokupovalo se sve juče i jutros”, kaže farmaceutkinja u jednoj apoteci.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Pred studentima je u utorak 40 kilometara. Čeka ih naporan put uz dosta uzbrdica do Požarevca gde će provesti narednu noć.

Kiša je stala, temperatura porasla, policija zaustavila saobraćaj kako bi studenti mogli da krenu dalje.

U prvom redu redari u žutim prslucima, za njima nekoliko stotinata studenata hita uzbrdo.

Predvodi ih policijsko vozilo, a prati niški „tamić” natovaren stvarima.

Vreme/Katarina Stevanović

Iz okolnih dvorišta čuje se: „Srećan put, deco!”. Deca odgovaraju: „Hvala vam na podršci” i smerno hitaju uzbrdo ka narednoj tački.

Pred njima je četvorodnevno putovanje, a za njima Smederevska Palanka koja se polako budi.