Zborovi građana predstavljaju jedan od retkih oblika neposredne demokratije u Srbiji, ali se retko koriste. Iako zakon omogućava njihovo organizovanje na lokalnom nivou, podaci pokazuju da su u prethodne dve decenije bili aktivni samo u pojedinim opštinama. Da li bi oživljavanje ovog mehanizma moglo doneti promene u političkom životu zemlje
Studenti u blokadi pozvali su juče građane na sprovođenje neposredne demokratije, da se po uzoru na studentske plenume organizuju u zborove jer je „sistem predstavničke demokratije u korumpiranoj i centralizovanoj državi zakazao“.
„Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize. Zbog toga vas pozivamo da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo zbora građana“, pozvali su studenti u blokadi u pismu narodu Srbije.
Studenti koji blokiraju Fakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštili su danas da određene interesne grupe vrše individualni pritisak na studente i zagovaraju ideju ekspretske vlade za koju očekuju podršku studentskih plenuma.
„Pitanje državnog uređenja se ne tiče samo studenata, već naroda i zbog toga predlog formiranja ekspretske vlade nije i ne sme da bude samo naša nadležnost. To je inicijativa za Narodnu skupštinu ili bolje zborove građana“, poručili su studenti FDU u blokadi.
View this post on Instagram
Šta su zborovi građana?
Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije piše da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su građanska inicijativa, zbor građana i referendum.
Kako se dalje navodi, zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom.
„Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane“, navodi se u zakonu.
Međutim, način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom svake skupštine opštine.
U analizi Cesida iz 2011. godine navodi se da se zbor građana saziva po potrebi za mesnu zajednicu, deo mesne zajednice ili više mesnih zajednica na način utvrđen statutom opštine.
Poslednji podaci iz istog istraživanja Cesida pokazuju da su u periodu od 2002. do 2011. godine zborovi građana sa kojih je upućen neki zahtev održani u 35 različitih opština ili gradova u Srbiji.
Tada je najveći broj organizovanih zborova građana bio u dve opštine sa juga Srbije – Aleksincu (219) i Ražnju (207), a veći procenat organizovanih zborova beleži se još u Mionici i Smederevu.
Kako su tada naveli, u ove četiri lokalne samouprave održano je više od 80 odsto svih zborova koji su tokom prethodnih devet godina uopšte i organizovani u Srbiji, a među zborovima građana nije bilo najvećih centara u Srbiji – Beograda, Novog Sada ili Niša.
„Na zborovima su, dominantno, formulisani politički zahtevi (u različitim formama), posebno oni koji se tiču izbora Saveta mesnih zajednica. Česta organizacija zborova građana sa ciljem da se utiče na promene u Savetu MZ ukazuje na to da građani često nisu zadovoljni akterima na nivou mesne samouprave, njihovim aktivnostima, odlukama ili budućim planovima. Od ostalih tema, možemo izdvojiti zahteve za uvođenje samodoprinosa u određene mesne zajednice, izgradnju i popravku ulica/puteva i brojne komunalne probleme (vodovod, kanalizacija, vodosnabdevanje, komunalno opremanje…)“, ističe se u Cesidovoj analizi od pre 14 godina.
Da li se zahtevi studenata i opozicije mogu rešiti na zborovima?
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović objašnjava za Vreme da se zborovi građana svrstavaju u oblike neposredne demokratije i da su bili rasprostranjeni posebno u socijalističkom periodu.
„Na njima građani pokreću razne inicijative – od komunalnih tema, saobraćaja, puteva, struje… uglavnom teme iz lokalne samouprave. Zborovi građana u tom smislu kao institut imaju efekta kada se ljudi organizuju za nešto životno, te preko zborova skreću pažnju lokalnoj samoupravi. Oni su odlična mogućnost građanima, iako su kod nas kao oblik nesporedne demokratije suženi, za razliku od referenduma“, napominje Jovanović.
Povodom apela studenata u blokadi građanima da se organizuju u zborove, profesor FPN ističe da je reč o političkim zahtevima i da postoji mogućnost da lokalne samouprave kažu da nisu nadležne za ta pitanja.
„Studenti pokušavaju verovatno da relaksiraju pritisak koji se očekuje od njih i poručuju – ne moramo mi sve da uradimo“, ocenjuje sagovornik Vremena.
Statuti lokalnih samouprava o zborovima građana
U statutu Grada Beograda ističe se da se zbor građana saziva za područje mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave.
„Zbor građana saziva predsednik mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave ili lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, najmanje 15 dana pre održavanja zbora. Sazivač je dužan da sazove zbor građana na zahtev 10 odsto birača sa prebivalištem na području za koje se saziva zbor građana“, ističe se u propisima prestonice.
U Smederevu se navodi da zbor građana može sazvati gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, ovlašćeni predstavnik mesne zajednice ili grupa od najmanje 50 građana koji imaju prebivalište na području za koji se zbor saziva. Radi razmatranja pitanja od interesa za celu mesnu zajednicu, dodaje se, zbor građana može se održati ako zboru prisustvuje najmanje 10 odsto građana koji imaju biračko pravo.
„Ako zboru u zakazano vreme nije prisutan potreban broj građana iz prethodnog stava, po proteku 30 minuta, zbor se može održati ako je prisutno najmanje 50 građana“, pravila su u Smederevu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se o novom mandataru razgovarati tek nakon formalne ostavke premijera Miloša Vučevića, ističući da neće dozvoliti formiranje prelazne vlade. Vučić je upozorio na planove za nasilje tokom protesta i pozvao mlade da ne učestvuju u njemu
Ulicama beogradske opštine Vračar traje šetnja podrške prosvetarima, a povorka je krenula od OŠ „Svetozar Marković"
Napadač na ministra kulture Nikolu Selakovića zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvom, osuđen na godinu dana uslovne zatvorske kazne
Branka Lazić, novinarka Televizije „Informer“, odgovara na portret koji je „Vreme“ objavilo 9. marta ove godine. Njen odgovor prenosimo u celosti
Među pobunjenim studentima i građanima stvorena su očekivanja da bi 15. mart mogao da bude početak kraja naprednjačke vlasti. Sa druge strane Aleksandar Vučić govori o kraju početka „nezakonitih“ protesta i „obojene revolucije“. Da li je subota zaista „Dan D“, kako je predstavljaju režimski mediji? Šta planiraju studenti, a šta naprednjački stratezi
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
