Picula: Studentski protesti su prerasli u masovni građanski pokret

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kritikovao je politiku „stabilokratije“ prema Zapadnom Balkanu, ističući da je Evropska unija (EU) često davala prioritet stabilnosti pred jačanjem demokratskih institucija, a posebno je u tom pogledu bila darežjiva prema Srbiji.

„Evropska unija je bila vrlo široke ruke i vrlo darežljiva prema državama Zapadnog Balkana, prema Srbiji posebno, usmeravajući velike količine sredstava (…), ali smo vrlo malo sredstava izdvojili za jačanje demokratskih institucija“, rekao je Picula u intervjuu za Hrvatski radio.

Nazivajući tvorce takve politike „sveštenstvom stabilokratije“, Picula je naveo da je reč o politici zasnovanoj na uverenju, sličnom onom koji je nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel primenjivala prema Rusiji, da će trgovanje i razmena sami po sebi dovesti do demokratizacije.

„Znamo kako je to završilo s Rusijom, a slično se događalo i na Zapadnom Balkanu“, dodao je Picula, hrvatski evroposlanik, naglasivši da je potrebno imati sagovornike koji će respektovati EU kao „zajednicu vrednosti a ne samo kao bankomat“.

Nakon trodnevne posete Srbiji, gde je razgovarao s predstavnicima vlasti, opozicije, medija, nevladinih organizacija, privrednog života i think tankova, Picula je izjavio da niko nema jasan odgovor na pitanje kako rešiti trenutnu krizu u Srbiji.

„Reč je o jedinstvenom odgovoru na duboku polarizaciju države koja nastaje zbog prirode tog autoritarnog režima“, rekao je Picula i ocenio da se promena očigledno nije mogla dogoditi institucionalnim putem.

Studenti odbijaju kontakte sa institucionalnom opozicijom

Prema Piculinim rečima, studentski protesti su prerasli u „masovni građanski pokret“, a tražeći „novu vrstu društvene emancipacije“, ali organizatori odbijaju kontakte sa institucionalnom opozicijom i vlastima, što otežava političku artikulaciju njihovih zahteva.

„Ne izlaze sa zahtevima koji bi se verifikovali kroz standardnu demokratsku proceduru“, konstatovao je Picula, dodajući da je pitanje mogu li se u Srbiji održati izbori prema demokratskim standardima.

Govoreći o međunarodnoj poziciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Picula je rekao da je Vučićeva „multivektorska“ spoljna politika balansiranja između EU, Rusije i Kine uveliko nasleđena od nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

„Poremećeni odnosi između tih vektora otežavaju takvu politiku“, zaključio je Picula, navodeći kao primer nedavno glasanje o evropsko-ukrajinskoj rezoluciji o Ukrajini u Ujedinjenim nacijama, kada je Srbija glasala kao i velika većina zemalja EU nakon čega se državni vrh kasnije od toga distancirao.

Izvor: FoNet