Da li je zauzimanje državnih institucija sledeći korak u radikalizaciji protesta

Studentski protesti u Srbiji traju već duže od tri meseca, u međuvremenu su studente podržali brojni građani i profesionalci raznih struka – advokati, lekari, apotekari i drugi.

Studenti su zauzeli fakultete, učenici pojedine škole, opozicija je u utorak (19. februar) blokirala održavanje sednica Skupštine grada Kraljeva, poljoprivrednici su ušli o opštine Bogatić i Rača, opozicija je pokušala da zauzme tužilaštvo u Novom Sadu, umetnici su „oslobodili” Kultirni centar Beograda, „oslobođen” je i Studentski kulturni centar.

Dok se priprema novi veliki protest koji je zakazan za 1. mart u Nišu, nameće se pitanje kuda sve to vodi i da li je zauzimanje drugih državnih institucija i ustanova sledeći korak u radikalizaciji protesta.

Politikolog Boban Stojanović kaže za „Vreme” da nije siguran da će „narodni pokret za državu”, kako ga naziva, ući u takav vid blokada.

„Ovo što smo do sada imali bili su ad hok slučajevi sa nekakvim temama. Oslobođen je SKC koji pripada studentima, u Bogatiću je bilo pitanje litijuma, u Rači je pitanje poreza na imovinu i toga što su ljudi besni oko lokalne teme, zato kažem da ne znam koliko će ova sveopšta pobuna ići u tom smeru, ali mogu da kažem da ovi pojedinačni primeri jesu motivišući po ostatak ljudi u protestu”, kaže Stojanović.

Povratak suverenosti

Opozicioni odbornici prekinuli su sednicu Skupštine grada Kraljeva u sredu (19. februar), a kasnije su se priključili demonstrantima ispred zgrade Skupštine. Priveden je i pušten opozicioni odbornik Vladan Slavković, a u isto vreme kada je priveden Slavković, iz zgrade Skupštine izveden je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić. Njega je nekoliko policijaca, kao obezbeđenje, izvelo iz zgrade do kombija.

„Budući da gradonačelnik Kraljeva već nedeljama sa zvaničnih naloga na društvenim mrežama objavljuje sadržaj kojim otvoreno vređa građane, smatramo da ne zaslužuje da prisustvuje današnjem zasedanju”, poručili su odbornici opozicije pre održavanja sednice.

Zahtevali su da gradonačelnik Predrag Terzić napusti skupštinku salu kako bi sednica mogla da se nastavi.

Poljoprivrednici i ostali građani koji su početkom februara demonstrirali ispred Opštine Bogatić u kojoj je trebalo da bude održana javna rasprava o prostornom planu opštine i istraživanju litijuma, razbili su ulazna vrata i upali u zgradu. Oni su se popeli na sprat i ušli u skupštinsku salu uzvikujući „Nećete kopati!“.

Nepune dve nedelje kasnije Poljoprivrednici iz Rače Kragujevačke radikalizovali su protest i ušli u zgradu opštine zbog povećanja poreza na imovinu koji je uvećan za više od 60 odsto.

Istog dana, u utorak 18. februara studenti su blokirali Dvoranu Kulturnog centra Beograda na Trgu Republike u Beogradu. U bioskopskoj dvorani su postavljeni i transparenti „Oslobođeni KCB“, „Svi u plenume“, „Totalna samouprava“, a pet dana ranije, studenti koji su blokirali Studentski kulturni centar.

Sve ove scene simbolički pokazuju da narod vraća suverenost, kaže Boban Stojanović.

„Studenti vraćaju suverenost u SKC-u, građani Bogatića i Rače vraćaju narodu suverenost da odlučuju o pitanjima koja su im važna i mislim da to pokazuje ljudima da je vreme da narod vrati stvari u svoje ruke, da povrati suverenost i mislim da je izuzetno motivišuće po druge građane u protestu”, objašnjava Stojanović za „Vreme”.

Kaže da je vrlo moguće da će biti još sličnih akcija, ali da je upitno da li one mogu u konačnici nešto ozbiljnije da promene.

„Ovo je korak ka povratku osećaju narodu da se on pita i da takve akcije rade i deluju ovih dana. Narod vraća suverenost na simboličkom nivou, naravno, i motiviše sve oko sebe da će uskoro doći do nekakvih promena koji ozbiljan deo ljudi u Srbiji željno iščekuje”, objašnjava Stojanović.

Temeljan rad studenata

Studenti su akcijama pokazali temeljnost u radu i da time stvaraju pritisak na vlasti, dodaje sagovornik „Vremena”.

„Svaki naredni dan studentske blokade i nenormalnog funkcionisanja škola stvara ogroman pritisak po Srpsku naprednu stranku da nisu u stanju da vode državu. Čak i birači SNS-a vide da država ne može da obezbedi da školstvo i obrazovanje funkcioniše normalno i to su ozbiljne stvari”, kaže Stojanović.

Blokade fakulteta i protesti počeli su u Srbiji neposredno posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 15 ljudi, a jedna teško povređena.

S vrha vlasti često dolaze izjave da je reč o „obojenoj revoluciji”.

Obojena revolucija je naziv za niz događaja u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, prilikom kojih je uz međunarodnu podršku došlo do smene autoritarnih režima.

„Vlasti ne ide na ruku da čak ni svojim biračima prikaže da ove blokade organizuju Zapadne službe, Rusija, Kina, neki inostrani neprijatelji. To organizuju deca tih birača. Ja sam ubeđen da 99,9 odsto ljudi koji u medijima spominju reč obojena revolucija pojma nema šta on znači”, kaže Stojanović.

Dodaje da je nemoguće proceniti šta će se dalje dešavati, ali da postoji ogroman pritisak na vlast.

„Oni se prave da se ništa ne dešava i misle da će da popusti, ali da osećaju pritisak, siguran sam da osećaju. Da se ne šalimo, u ovoj zemlji je pala Vlada zbog studenata. Mislim da kao društvo nismo to dovoljno velikim ocenili. Studenti su oborili Vladu, to je velika stvar. Još je februar, kako ovo bude išlo ka sredini marta, taj pritisak će biti sve veći i veći. On je iz dana u dan sve veći. Kad se zagazi u mart, to će biti ozbiljno”, zaključuje Stojanović.