Biljana Plavšić, nekadašnja predsednica Republike Srpske i jedna od najistaknutijih političkih figura bosanskih Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini, preminula je u Beogradu u 96. godini, objavila je Radio-televizija Republike Srpske. Sahrana bi trebalo da bude održana u Banjaluci.
Plavšić je pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju priznala krivicu za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. Tribunal ju je 2003. godine osudio na 11 godina zatvora.
Na slobodu je puštena 2009. godine, nakon što je odslužila deo kazne.
Godinama kasnije, međutim, povukla je priznanje krivice. U intervjuu za švedski magazin „Vi“ tvrdila je da je priznanje bilo deo strategije kojom je želela da izbegne dugotrajnije suđenje.
„Nisam učinila ništa loše. Priznala sam krivicu za zločine protiv čovečnosti zato da bih mogla pregovarati o ostalim optužbama“, rekla je tada Plavšić, objašnjavajući da bi suđenje, zbog njenih godina, za nju bilo neprihvatljivo dugo.
Od profesorke do vrha Republike Srpske
Pre ulaska u politiku Plavšić je imala univerzitetsku karijeru. Bila je profesorka i dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, a bavila se biologijom i bila doktorka nauka.
Na prvim višestranačkim izborima u Bosni i Hercegovini 1990. izabrana je za članicu kolektivnog Predsedništva BiH. Istovremeno je bila predsednica Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH.
U aprilu 1992, uoči izbijanja rata u BiH, podnela je ostavke na obe funkcije i prešla u političko rukovodstvo bosanskih Srba.
Sarajevo je napustila 20. maja 1992. godine, a potom je postala jedna od dve potpredsednice Republike Srpske.
U septembru 1996. godine Radovan Karadžić, tadašnji predsednik Republike Srpske, pod pritiskom međunarodne zajednice preneo je predsednička ovlašćenja na Plavšić. Na izborima iste godine izabrana je za predsednicu Republike Srpske.
Na toj funkciji ostala je do izbora 1998. godine, kada je izgubila od Nikole Poplašena, kandidata Srpske radikalne stranke.
Sukob sa SDS-om i nova stranka
Plavšić je 1997. godine isključena iz Srpske demokratske stranke. Ubrzo potom osnovala je Srpski narodni savez i izabrana za njegovu predsednicu.
Na izborima i političkim obračunima koji su usledili našla se na suprotnoj strani od dela dotadašnjeg rukovodstva Republike Srpske. Posle poraza na lokalnim izborima 2000. godine, vanredna skupština SNS-a izglasala joj je nepoverenje.
Plavšić je potom sa grupom delegata nastavila političko delovanje pod nazivom „Srpski narodni savez – Biljana Plavšić“.
Krajem 2000. godine povukla se iz političkog života i podnela ostavku na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, uz obrazloženje da to čini iz zdravstvenih razloga.
Presuda u Hagu
Najvažniji deo njene kasnije biografije vezan je za postupak pred Haškim tribunalom.
Plavšić je 2001. godine priznala krivicu za progon kao zločin protiv čovečnosti. Tribunal ju je 2003. osudio na 11 godina zatvora.
Njena presuda i kasnije povlačenje priznanja ostali su predmet različitih tumačenja, posebno zbog činjenice da je tokom postupka prihvatila odgovornost za jednu od tačaka optužnice, dok je kasnije tvrdila da je priznanje bilo rezultat pregovora sa tužilaštvom.
Posle izlaska iz zatvora 2009. godine živela je uglavnom povučeno u Beogradu i nije se aktivno vraćala u politiku.
Plavšić je rođena 7. jula 1930. godine u Tuzli, a odrasla je u Sarajevu. Diplomirala je biologiju, doktorirala botaniku i deo stručnog usavršavanja provela u inostranstvu kao Fulbrajtova stipendistkinja.
Njena smrt zatvara životni put osobe koja je od univerzitetske profesorke stigla do samog vrha političkog rukovodstva Republike Srpske, a potom postala i jedna od najviših političkih funkcionerki bosanskih Srba osuđenih pred Haškim tribunalom.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
