Milorad Grčić trenutno je na poslu, on nije u pritvoru, on je na poslu koji mu je dodeljen još 2016. godine kada je postavljen na mesto direktora Elektroprivrede Srbije, a taj posao od početka je bio da, kada dođe vreme za to, bude uhapšen za malverzacije i pronevere u EPS-u, a da se ostali igrači koji učestvuju u njegovom čerupanju spasu. Ovako advokat Čedomir Stojković komentariše hapšenje Grčića i još 14 osumnjičenih za finansijske malverzacije u EPS-u.
„Sasvim je jasno da on sam nema intelektualnih kapaciteta da osmisli bilo kakvo izvlačenje para. Istovremeno, čitavoj ekipi koja je u vezi sa EPS-om – onima koji učestvuju u tenderima, posredničkim firmama, koji struju uvoze iz Rumunije pa je izvoze u Bugarsku – dlaka s glave ne fali, niti ih iko pomnije.
Zato je Grčić „na poslu“ i radi ono za šta je projektovan pre devet godina, kaže Stojković za „Vreme“.
„Impresioniran Grčićevim neznanjem“
Stojković kaže da je upoznao Grčića nedugo nakon što je 2016. godine postavljen na mesto v.d. direktora EPS-a, jer je tada zastupao firmu u sporu sa EPS-om.
Bio je „impresioniran Grčićevim neznanjem“. Očekivao je makar da, pošto poseduje pečenjaru, „ima neke manire“, ali da se pokazalo suprotno.
„Ubrzo nakon Grčićevog postavljenja počela je da kruži priča da je na čelo EPS-a postavljen samo iz jednog razloga – da kada dođe vreme bude uhapšen za malverzacije i pronevere, a da se ostali igrači koji učestvuju u čerupanju EPS-a spasu. To je neko projektovao još pre devet godina, i zato je na mesto direktora EPS postavljen čovek bez škole“, kaže Stojković.
„Vučić u teškoj defanzivi“
Komentarišući zašto je baš sada odlučeno da počnu hapšenja osumnjičenih za korupciju, Stojković naglašava da je razlog tome što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „u teškoj defanzivi“.
„Vučić je još od 2010. godine u političkoj ofanzivi. Studenti i njihovi protesti su ovu vlast prvi put naterali u defanzivu. Cilj ovih hapšenja nije da Vučić ubedi one koji protestuju i svoje političke protivnike da se on bori protiv korupcije, već da svom biračkom telu prikaže da se bori protiv korupcije, ne bi li ga zadržao jer je prvi put počelo da se osipa“, kaže Stojković.
Ocenjuje da su onima koji opoziciono promišljaju ta hapšenje „smešna“, jer ona nisu borba protiv korupcije već, naprotiv, „sakrivaju masovnu korupciju“.
Dodaje i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „jedini predsednik u Evropi od pada Berlinskog zida koji je javno priznao da je držao tužioce na uzici“.
„Nekoliko dana pre hapšenja on ih je najavio i rekao da će tužioci imati odršene ruke. To nameće dva pitanja: ko je tužiocima odrešio ruke i, ako su im ruke odrešene, ko im je prethodno zavezao ruke i nije dozvoljavao da istražuju korupciju“, kaže Stojković.
Vučić kao vladar od pre tri veka
Ocenjuje da je takvo Vučićevo ponašanje apsurdno, kao da se ne dešava u 21. Veku, da bi bilo razumljivo da vladari pre tri veka govore tako, ali da i pored toga Srbija ima predsednika koji javno kaže da je zavezao ruke tužiocima.
„Mi smo to znali, ali je neverovatno da on to javno priznaje. Pritom, on najavljuje hapšenja. Čim predsednik države najavljuje hapšenja to znači da je tužilački aparat pod njegovom apsolutnom kontrolom, da nije samostalan i nezavistan. Ako predsednik države najavljuje hapšenja to znači da je on glavni šef u istrazi, čime je priznao da je on taj koji određuje ko se sme, a ko ne sme da bude uhapšen. Zato je i odredio da sada bude uhapšen onaj kome je taj posao dodeljen pre devet godina – Milorad Grčić“, kaže Stojković.
„I Papić je na zadatku“
A biznismen Aleksandar Papić koji je takođe uhapšen, je „vrlo mala riba u odnosu na druge tajkune vlasti“.
„I Papić je ili na zadatku ili je žrtva unutrašnjih sukoba u Srspkoj naprednoj stranci, jer je blizak Nebojši Stefanoviću. I on je uhapšen da bi se zamaskirala stvar, i daleko od toga da je bitna finansijska figura u Srspkoj naprednoj stranci, već samo neko ko voli da se pokazuje u javnosti“, zaključuje Stojković „Mnogo je ljudi bogatijih od njega u taboru naprednjaka koji ne vole da se pokazuju“.
