U Marbelji kloniraju pse

Bili su nerazdvojni: buldog Lola i njen vlasnik Kristijan Morales (33). Kada je Lola uginula, on je dao da se zamrzne njen uzorak tkiva sa genskim materijalom.

„Želim da kloniram moju Lolu jer je naša priča nekako ostala nedovršena“, kaže Morales za Dojče vele i nastavlja:

„Pre godinu dana smo imali saobraćajni udes, Lola je slomila pršljen i morala je na operaciju. Zatim je dobila sepsu i na kraju uginula od upale pluća.“

Lola je imala devet godina. U Kristijanovom stanu u Barseloni sve ga podseća na ljubimicu. Bila mu je kao član porodice.

„Ovo je njena činija za hranu, ovo je posuda za vodu. Teniske loptice su bile njena opsesija. Donosila ih je odasvud“, pokazuje po stanu.

Nova Lola?

Moralesu su ostale uspomene – i Lolin pepeo. Ubrzo nakon njene smrti, Kristijan je uzeo uzorak njenog tkiva, iz kojeg bi mogla da nastane njena kopija.

„To je kao da ponovo vidim Lolu. Fizički bi ponovo bila tu. Znam da to ne bi bila ona, ali njeni geni bi bili u tom psu“, priča Morales. „To bi bilo kao njena kćerka koju nikada nije imala, ili sestra bliznakinja rođena u drugom vremenu.“

U Marbelji su do sada klonirane samo skupi rasni konji. Kao jedina laboratorija u Evropi, sada nude i kloniranje pasa i mačaka.

„To su gotovo identične kopije. Ako je pas radoznao, i njegov klon će biti radoznao. Ako je original plašljiv, i klon će biti plašljiv. Naravno, to je drugo biće, ali genetski je skoro isto“, priča Enrike Krijado Šolc, direktor Ovo Grupe, kompanije za „reprodukciju životinja“.

U poseti je upravo jedna rotvajlerka sa vlasnicima. I ona će biti klonirana. Za to se uzima uzorak njenog tkiva. To košta 2.800 evra. Sam postupak kloniranja staje čak 55.000 evra.

„Mnogi klijenti nas angažuju jer im kućni ljubimci umiru ili su upravo uginuli. Na taj način im olakšavamo tugu. Ako klijent može da priušti sebi takvu kopiju, on će to i uraditi“, kaže Krijado Šolc.

To nije isto biće

Može li kloniranje da umanji tugu zbog gubitka ljubimca? Psiholozi poput Andresa Martina smatraju da je to besmisleno.

„Tuga se ne može izbeći. Odnos sa ljubimcem ne može se produžiti. Klon je samo biološka kopija. Svest, životna priča – to se ne može klonirati. Bol zbog gubitka ostaje isti“, kaže on.

Ipak, potražnja je velika. U Marbelji se čuvaju uzorci stotine ljubimaca. Jedanaest ih je već klonirano.

„Klijenti dobijaju precizne informacije o tome šta je klon. Oni znaju da on ne može da zameni originalnog ljubimca. Mi ih ne obmanjujemo“, tvrdi Krijado Šolc.

Kristijan Morales je za sada platio samo uzimanje uzorka Lolinog tkiva i njegovo zamrzavanje. Oko kloniranja se još premišlja.