za „Vreme“ iz Farga, SAD
Najpre je Džej Di Vens, republikanski kandidat za potpredsednika, u televizijskom intervjuu rekao kako iz mesta Springfild, u državi Ohajo, stižu izveštaji o tome da tamošnji imigranti, Haićani, jedu mačke.
Predsednik Džo Bajden i Kamala Haris su, kaže Vens, „otvorili granice“ i dopustili da najgori ljudi, kriminalci i mentalno poremećeni i bolesni, slobodno uđu u SAD.
I onda evo, na primeru Springfilda, šta se dešava.
Tvrdnja o jedenju mačaka bila je vrhunac višemesečne republikanske kampanje čiji je cilj bio da se skrene pažnja na jedan deo Ohaja, u koji se tokom poslednjih tri do četiri godine doselilo oko 15 hiljada Haićana.
Ne za stalno, budući da im vize ograničavaju boravak u SAD na određeni rok, dok traje loše stanje na Haitiju. Taj rok se periodično produžava ili ne, a ovaj put, nedavno, Bajden ga je produžio.
Ohajo je inače država u kojoj Republikanci imaju ogromnu većinu u svim institucijama i na svim nivoima vlasti.
Haićani su se tu našli najpre zato što je tu bilo potrebe za radnom snagom, zato je to predeo u kojem su mali gradovi počeli da odumiru, zato što su tu bili dobrodošli.
Bila je to laž
Vensovu tvrdnju je Donald Tramp, republikanski kandidat za predsednika, u debati sa demokratskom protivkandidatkinjom Kamalom Haris, nadogradio u karakterističnom maniru:
„Oni jedu pse. Oni jedu mačke. Oni jedu kućne ljubimce ljudi koji žive tamo. To je ono što se dešava u našoj zemlji. I to je sramota.“
U međuvremenu je potvrđeno ono što je od početka bilo jasno: u pitanju je laž.
Moguće da se Vensu učinilo da su urbane legende o Haićanima i vudu vradžbinama zadovoljavajuća osnova za to da njegovi istomišljenici prihvate laž zdravo za gotovo.
Prilježni novinari su otkrili samo jedan slučaj koji bi eventualno mogao da bude povod za širenje glasina o tako nečemu, ukoliko je takvih glasina zaista i bilo: u jednom drugom gradu u Ohaju, udaljenom 300 kilometara od Springfilda, 27-godišnja žena je krajem avgusta pred više svedoka maltretirala, ubila i na kraju pojela mačku.
Žena je sada u pritvoru, optužena za „surovost prema životinjama“, i čeka se suđenje. Žena je, naravno, bela i rodom iz tog mesta.
Springflid je živnuo
Posle debate i Trampovog nadograđivanja Vensove priče, novinari su masovno pojurili u Springfild i onda smo saznali da je taj gradić, koji je imao manje od 60 hiljada stanovnika, dolaskom Haićana je prilično živnuo.
Naravno, sudar kultura u malim sredinama nikada nije jednostavan, naročito kada se sudare dva kompaktna bloka.
Haićani su se pokazali kao prilježni radnici i pristojan svet i stopa kriminala nije porasla.
Problemi koji su se javili, rešavani su i na lokalnom i na državnom nivou. Ispostavilo se, recimo, da nema dovoljno lekara, prevodilaca i instruktora vožnje… uz to porasle su cene nekretnina.
Zatim, ima tu i dosta ljudi zle volje koji, zajedno s Vensom, već odavno žele da stvari prikažu u negativnom svetlu, da u Springfildu pronađu ilustraciju za svoje predrasude i rasizam.
Pre nekoliko godina se u Springfildu dogodila saobraćajna nesreća, jedan Haićanin je udario u školski autobus i ubio jedanaestogodišnjeg belog dečaka.
Kada nisu uspeli da pronađu bilo kakve dokaze o jedenju kućnih ljubimaca, republikanci su se okrenuli tom slučaju.
Za svega nekoliko dana, čitava stvar je postala toliko neprijatna da je otac tog dečaka morao da sazove konferenciju za štampu na kojoj je rekao da im ne dozvoljava da u usta uzimaju njegovo dete – neka šire mržnju i predrasude koliko hoće, ali nemaju nikakvog prava da pominju njegovog dečaka.
Što se tiče njega, oca, on je rekao da bi „voleo“ da je njegovo dete ubio šezdesetogodišnji belac i da ne mora da prisustvuje čitavoj ovoj rasističkoj orgiji.
Grad pod opsadom
Danas je Springfild grad pod opsadom. U njega su doputovali oni koji hoće da zarade tako što će „pronaći dokaze“ o jedenju kućnih ljubimaca.
Kristofer Rufo, istaknuti glas konzervativaca, nudi nagradu od pet hiljada dolara za takav dokaz.
Stižu i ostrašćeni avanturisti i konzervativni vernici koji hoće da se iz prve ruke uvere u to šta sve Haićani tamo rade, i konačno raznoliki nasilnici koji su počeli da prete napadima, podmetnutim bombama i slično.
Danas u Springfildu većina Haićana živi u opsadnom stanju, ljudi ne puštaju decu napolje, uplašeni su i kreću se u grupama.
Na pitanje novinara Vensu zašto govori neistine, on kaže – bilo je potrebno skrenuti pažnju na ono što se dešava u Ohaju!
Vens ne žali ni zbog čega, on radi ono što mora da radi – kada su mediji toliko nepravedni i zaslepljeni, kada ne obraćaju pažnju na njegova upozorenja i na tragične stvari koje se dešavaju u Americi zbog toga što su granice potpuno „otvorene“ i što svako može da se ušeta kako želi i da onda čini šta god hoće…
Zašto, uostalom, novinari sada napadaju njega i njega ispituju, a niko neće da razgovara sa onima koji ne smeju više pse da izvedu u šetnju? Sa ljudima čiji su kućni ljubimci nastradali?
I sve to može
Izveštači koji imaju izvore među profesionalcima iz izbornog tabora Trampa i Vensa kažu da tamo, izgleda, vlada uverenje da čitava ova stvar neće naškoditi njihovim kandidatima.
Sama činjenica da je priča izmišljena nije naročito dramatična – važno je da se u medijima govori o imigraciji. Jer, sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da glasači smatraju kako je u toj stvari Tramp „jači“ i „bolji“ od Haris.
Traži se paušalno povezivanje koje ide, otprilike, ovako: imigrantkinja dakle loša dakle Haris.
Detalji su uvek sporedni, mutni i nebitni. Sve je u redu dokle god ima dovoljno ljudi koji će poverovati u bilo šta ukoliko to nešto kreće od spoja crnci-opasnost.
Jer, naravno, republikanski pristup problemu imigracije, koji se nominalno poziva na razliku između legalnih i nelegalnih imigranata, izvire iz destilovanog rasizma.
