Pre desetak godina sam na nekoj IT konferenciji prvi put video dropšipere. Nisu delovali kao ljudi koji baš pripadaju tom svetu, izgledali su hipsterski i kul. Dobar poznavalac tog sveta, pa i tih ljudi, objasnio mi je da oni zarađuju prilično lepe pare prodajući kineske proizvode uglavnom američkom tržištu, dodajući procesu upravo tu svoju kul aromu. Amerikanci tada nisu rado kupovali direktno od Kineza sumnjajući u kvalitet proizvoda, ali su voljno naručivali isto to od dropšipera jer im je delovalo ubedljivije i sigurnije. Rezultat je bio isti, kineska kompanija poslala bi paket na američku adresu samo bi lep deo profita otišao na račun nekog talentovanog i kreativnog momka ili devojke u Srbiji. Posao je naročito živnuo posle 2016. kada je takozvani de minimis, odnosno vrednost paketa koji je neko u SAD mogao da primi bez carine i poreza podignut sa 200 na 800 dolara po paketu, dnevno.
De minimis je uveden 1938. i tada je vredeo 5 dolara, da bi stigao do pomenutih 800. Sam pojam predstavlja nešto oko čega se ne treba zamajavati. Amerikanci su poslednjih godina prevazišli sumnju u naručivanje direktno iz Kine pa su sajtovi Temu i Shein tamo postali najpopularniji za onlajn kupovinu iz uvoza. Za dve godine broj pošiljki povećao se šest puta, a uvoz na čak 66 milijardi dolara, što jeste veliki iznos, ali je ipak kap u moru američkog uvoza koji godišnje iznosi oko tri hiljade milijardi dolara. Međutim, za mala i srednja preduzeća de minimis je od ogromnog značaja jer su zahvaljujući tome mogli da nabavljaju repromaterijal, pa i gotove proizvode po nestvarno niskim cenama, samo pod uslovom da ne pređu tu granicu od 800 dolara i to samo jedan paket dnevno. Dok na scenu nije ponovo stupio Donald Tramp.
Tramp je stao na kraj toj praksi praktično ukidajući de minimis, odnosno uvodeći carinu na sve što dolazi iz Kine, bez obzira na vrednost. Ne samo što je sve skuplje najmanje deset odsto, to je vrednost koja bi se dala kompenzovati, već je i sam postupak uvoza komplikovaniji i predstavlja dodatni trošak što prijem malih pošiljki iz Kine čini manje isplativim.
Ideja de minimisa bila je upravo u tome da pošiljka do te vrednosti putuje brzo i bez veće kontrole, pod uslovom da se u njoj ne nalaze proskribovani proizvodi. Mala i srednja preduzeća uglavnom su uvozila sitnice za proizvodnju, Temu je posebno bio interesantan modnim dizajnerima koji su za par dolara mogli da kupe kese raznobojnih perlica i šnala kojima su ukrašavali odeću i galanteriju koju su kreirali. S vremenom su mnogi pronašli načine da veće nabavke razbiju na paketiće do 800 dolara uvozeći ceo kontejner takvih “pošiljkica” najpre u Meksiko ili Kanadu, a odatle, lagano, dan po dan.
Ne postoji alternativa kojoj mogu da se okrenu. Ako ostane po Trampovom, mnogi od njih moraće da promene posao, što će dovesti do ozbiljne krize kod dobrog dela američkih mikro, malih i srednjih preduzeća. Biće pogođeni i srpski dropšiperi, ali o njihovoj muci nećemo mnogo slušati budući da su bili veoma diskretni dok su lepo zarađivali.
Na ove mere Kina nema najbolji odgovor jer obaranje cene i subvencionisanje ništa neće promeniti, nije najstrašnije to što će ono što je juče koštalo dolar sada koštati dva koliko to što će primalac paketa morati “da se cima”, što je ozbiljan logistički problem u poslu i korak nazad u poslovanju. Kao kada bi neko ukinuo skeniranje cene na kasi i ponovo počeo da ih lepi i ukucava ručno. Sve i dalje može, samo je sporije i skuplje. Smor. A to vam je najgora ocena u digitalnom svetu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U reviziji istorije i gradnji mita o bezgrešnim Srbima nema mesta za zločine učinjene u ime Srbije i Srba, samo za žrtve i heroje. Pitam se čemu onda onaj odlazak u Srebrenicu, kada je isti ovaj Vučić želeo da se pokloni žrtvama koje su ubijene kada je srpskim jedinicama komandovao Ratko Mladić
Dok god ne uspemo da otkrijemo čemu ćemo posvetiti svoje talente i snage, nema nikakvog načina da dostignemo unutrašnji mir i doživljaj zrelosti. Ovo može biti potpuno drugačije kod različitih ljudi – zaštita ugroženih, pomoć obolelima, kreativne aktivnosti, obrazovanje mladih, istaživački napori i mnogo toga drugog – ali ima neuporedivo jači efekat na naš osećaj blagostanja i zadovoljstva životom nego bilo koji “spoljni” faktor, poput položaja u društvu, obrazovanja ili bogatstva
U sistemu podele vlasti sudovi treba da se ponašaju kao sudovi i ne treba da odlučuju o svakom političkom neslaganju niti da budu mesto za rešavanje opštih društvenih i ideoloških rasprava. Njihova uloga je da zaštite konkretna prava i interese kada postoji stvarna povreda ili opasnost da će do nje doći. Zato pravo na pristup sudu nije potpuno neograničeno. Ovo pravilo postaje posebno važno kada šteta pogađa životnu sredinu, javni prostor ili kulturno dobro, kao vrednosti koje pripadaju svima, ali ne mogu same da se obrate sudu
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
