Politički pad Sirije kao ključnog iranskog saveznika potresa Islamsku Republiku. Dok ekonomske krize i politička korupcija urušavaju poverenje u vlasti, analitičari ukazuju na mogućnost da se sudbina Teherana veže za promene koje se dešavaju u regionu
Neočekivano lak pad režima Bašara al Asada u Siriji su mnogi Iranci dočekali sa optimizmom jer vide paralele između doskorašnjeg režima u Damasku i onog u Teheranu. Može li doći kraj Islamskoj Republici?
Sirija je bila jedan od temelja iranskeregionalne strategije ne samo zbog geopolitičkog uticaja već i zbog sličnog autoritarnog modela.
Iranci koji se protive svom režimu sada gaje izvesne nade u promene, posebno posle brutalnog gušenja ženske pobune poslednjih godina u kojoj su stotine građana ubijene, a hiljade uhapšene, prenosi Dojče vele.
Promene u Sirijizato su ponukale i vrhovnog vođu Alija Hameneija da izda zvanično upozorenje.
„Svako čije analize ili izjave obeshrabruju narod čini zločin i biće gonjen. Neki to rade iz inostranstva koristeći medije na persijskom jeziku, ali niko unutar zemlje ne bi trebalo da se tako ponaša“, pripretio je Hamenei prošle sedmice.
Neki to tumače kao strah verskog režima od domino-efekta. Uz to, Iran je već duže u teškoj ekonomskoj krizi i gubi saveznike u regionu, što dodatno alarmira režim.
Pristalice režima u „šoku“
Hosein Razag, politički aktivista koji je više puta hapšen od Zelenog pokreta u Iranu 2009. godine, veruje da je pad Asada posebno uznemirio tvrde pristalice režima u Teheranu.
Kako kaže, režimska elita sa porodicama kao i oni povezani sa vojskom i verskim establišmentom sada daju sve od sebe da obezbede opstanak režima u Teheranu.
„Kolaps Asada je doveo tvrdolinijaše u Iranu u stanje šoka“, kaže Razag za DW. „To je uzdrmalo i propagandnu mašinu Islamske Republike. Mnogi od njenih zagriženih pristalica sada preispituju da li je i Iran na ivici kolapsa.“
Razag misli da je pad kredibiliteta vođstva u Teheranu neviđen do sada, mnogo veći nego kod ranijih talasa protesta.
„Psihološko stanje društva je takvo da svaka varnica – recimo, Hameneijeva smrt ili neki drugi udarac – mogu biti startni pucanj za pad režima.“
Legitimitet truli iznutra
Hasan Asadi Zeidabadi, još jedan politički aktivista iz Teherana, ističe koliko su ljudi razočarani neefikasnošću i korupcijom vlasti.
„Do Asadovog pada dovela je krizalegitimiteta i kompetencije“, kaže on. „Isto važi za iranske vlasti koja sve teže ispunjava čak i osnovne potrebe građana.“
Zeidabadi ističe recimo manjak goriva, restrikcije struje i interneta, zagađenje vazduha zbog kojeg Teheran redovno tone u smog.
I Mehdi Mahmudijan, još jedan aktivista i bivši politički zatočenik, ističe da građani sve više vide da režim ne može da obezbedi ekonomski oporavak.
„Režim je izgubio legitimitet i sposobnost da funkcioniše. Uz to, Asadov pad znači da Teheranu ostaje malo materijala da pregovara sa Zapadom.“
Mahmudijan zamera Zapadu što je do sada držao zemlju po ekonomskim sankcijama koje škode običnim ljudima. On poziva da na meti sankcija bude vrhuška režima.
„Umesto direktne intervencije, zapadne zemlje bi trebalo da se koncentrišu na jačanje civilnog društva u Iranu“, kaže on.
Uprkos tome što mnogi mirišu kraj režima, Zeidabadi kaže da je to još na dugom štapu. „Iako geopolitička i istorijska dinamika Bliskog istoka uvezuje sudbine pojedinih zemalja, to ne znači automatski da će Iran biti sledeća domina.“
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
