MAN prestao da uvozi gume iz Zrenjanina: Šta je sa ostalima?

Minhenska kompanija MAN Truck & Bus, deo Traton grupe koja je u vlasništvu nemačkog automobilskog diva Folksvagena, raskinula je ugovor o nabavci guma iz fabrike kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu.

To se desilo zbog navoda o „kršenju ljudskih prava“ tokom izgradnje fabrike, pišu BIRN i nemački list Manager Magazin.

„Optužbe o kršenju ljudskih prava u ovom kontekstu shvatamo vrlo ozbiljno i zbog ovih sumnji prestali smo sa svim narudžbinama od tog dobavljača krajem novembra“, naveli su iz kompanije MAN.

No sam Folksvagen i dalje masovno nabavlja gume iz Linglonga i još „razmatra“ situaciju.

Kako je „Vreme“ nedavno otkrilo u velikom istraživanju, giganti nemačke autoindustrije dobili su niz žalbi na kršenje radničkih prava u pogonima u Srbiji i razmatrali prekid saradnje.

Nije samo u pitanju Linglong, već i fabrike za proizvodnju automobilskih kablova Jura i Leoni.

Nemačke firme obavezane su nemačkim Zakonom o lancima snabdevanja da se pobrinu da i njihovi dobavljači – bilo gde na svetu – poštuju ljudska prava.

Šta je problem sa Linglongom?

„Vreme“ je imalo uvid u pritužbe beogradske nevladine organizacije ASTRA, koja je najpre 2022. godine, još pre stupanja na snagu zakona, a potom i ove godine Folksvagenu prijavila ropske uslove rada u Linglongu u Zrenjaninu.

Onde su stranim radnicima oduzimani pasoši, a kineski investitor se ponaša kao da njemu taj komad Srbije pripada.

U šturom odgovoru Folksvagena za „Vreme“ navodi se da ne ulaze u „pojedinačne potencijalne“ optužbe koje pogađaju njihove dobavljače.

Tvrde, međutim, da na sve indicije reaguju ozbiljno i brzo, navodeći da je tako i u slučaju Linglonga. Ali, šta je konkretno urađeno – ne kažu. Linglong, veliki proizvođač guma, ignorisao je upit „Vremena“. Fotografkinji je odbijen zahtev da uđe i fotografiše pogon zbog politike firme i „trenutnih okolnosti“.

Mercedes navodno ispituje okolnosti u Juri

Imali smo uvid i u prepisku Samostalnog sindikata metalaca Srbije sa Mercedesom i Audijem koja se vodila od juna do septembra ove godine.

Sindikalci pišu da se u Juri u Leskovcu sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.

Prepisku su nam potvrdila oba nemačka automobilska giganta. U Audiju kažu da „proveravaju okolnosti“ u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i „primorali dostavljača da pruži objašnjenje“.

„Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen“, naveo je „Mercedes“ u odgovorima u oktobru.

Slično je BMW naveo zbog pritužbi radnika na uslove u Leoniju u Prokuplju. Navode da su, posle upita „Vremena“, optužbe koje iznose radnici shvatili ozbiljno i zatražili od Leonija objašnjenje.

Nula kazni

No, za sada je kćerka-firma Folksvagena jedina obustavila saradnju sa jednom fabrikom iz Srbije.

„Vreme“ je tokom istraživanja kontaktiralo i nemački Savezni zavod za privredu i kontrolu izvoza (BAFA), koji je zadužen za sprovođenje zakona.

Oni su tada naveli da su toko skoro dve godine primene zakona dobili 221 pritužbu iz celog sveta te da su tri koje su oni dobili bile u vezi sa Srbijom. Velika većina pritužbi je odbačena, a ostalo je 60 aktivnih.

Međutim, BAFA još nije izrekla nijednu jedinu kaznu.

Doduše, u ovaj broj ne ulaze direktne žalbe kompanijama o kojima jedinstvena statistika ne postoji.

Pitanje zakona o lancima snabdevanja imaće sve veći značaj jer je sličan zakon donet i na nivou EU i države imaju obavezu da ga primene najkasnije do jula 2026. godine.

To znači da će sve (veće) firme sa sedištem u EU morati da se pobrinu da njihovi dobavljači – recimo iz Srbije – poštuju ljudska prava zaposlenih.