Tehnologija je tu da nam poslove i život uopšte olakša i unapredi. Dok ne počnemo da je koristimo. Onda shvatimo da nije savršena, daleko od toga, mada nam konstruktori obećavaju da će biti. Ako se strpimo. Ovaj jednostavni algoritam još je brutalniji kada se radi o tehnologiji koju koriste administracije širom sveta.
Dobar primer su biometrijske kontrole na ulasku u EU, uvedene pre tačno godinu dana, doduše fazno. Najavljivano je da ćemo se registrovati jednom u tri godine. Ali nam nije baš objašnjeno da će svaki prelazak granice od sada trajati kao registracija jer je postupak proveravanja biometrije isti kao i kod uzimanja podataka. Umesto da nam tehnologija olakša putovanje i smanji redove, ona je uradila sve suprotno pravdajući to bezbednosnim potrebama. A o tome nema debate, naročito kada se nađete na granici.
Glasanje na izborima takođe je jedan vid dolaska na granicu, samo što se ne radi o fizičkoj (državnoj) već o političkoj granici. Mnoge zemlje uvele su biometrijsku kontrolu birača. Tu postoji razlika između prikupljanja podataka za upis u birački spisak, što postoji u većini zemalja, jer se koriste podaci koje dajemo kada vadimo dokumenta, i kontrole na samom biračkom mestu kakvu je na izborima u nedelju imala Bosna i Hercegovina. Ovih drugih zemalja je pedesetak u svetu, najrazličitijih, od Avganistana do SAD. Takođe, jedva desetak zemalja skenira glasačke listiće kako bi prebrojavanje glasova ubrzali.
Spisak se skraćuje na jedva četiri zemlje kada se iskombinuje biometrijsko utvrđivajne identiteta biraća i mašinsko očitavanje glasačkog lisića, kao što je rađeno u BiH na upravo održanim opštim izborima.
Dva razloga preovlađuju. Oprema za skenirajne, pa i ova biometrijska, prilično je skupa, a koristi se relativno retko. Jednom u dve ili tri godine, u proseku, računajući razne nivoe izbora. U međuvremenu stoji u magacinima (opet trošak) i, kao i svaka tehnologija, zastareva. Što takve izbore značajno poskupljuje.
Jedno od rešenja moglo bi biti korišćenje mobilnog telefona za oba posla, za očitavanje biometrije kod identifikacije i prepoznavanje biračke volje sa listića. Čak i ako bi se kupili posebni mobilni uređaji u tu svrhu, recimo pet komada na svakih hiljadu birača, oni ne bi morali da se čuvaju u magacinu posle izbora. Mogli bi da se prodaju ili da se podele (zanove) zaposlenima u državnoj administraciji. Postoje izuzetno precizne aplikacije koje koriste kameru telefona i mogu kvalitetnije da obave posao od skenera. Uz nešto malo dodatnih uređaja, stativa pre svega, obezbedili bi se istovetni uslovi očitavanja, što je mana telefona u odnosu na skener. Veštačka inteligencija mogla bi da pomogne oko utvrđivanja biračke volje barem u tom prvom prolazu. Svakako postupak ne bi bio završen dok se sve ne uporedi sa papirnim listićima i sravni kao u preferansu.
Izborni trošak mogao bi da bude još manji kada bismo prihvatili da se izborne aplikacije ugrađuju na telefone članova izborne komisije. Ili da glasamo na sopstvenom telefonu očitavanjem QR koda na biračkom mestu. Ideja za unapređenje ima napretek, ali nepremostiva prepreka ostaje nepoverenje. Na svaku fenomenalnu ideju za unapređenje i pojeftinjenje procesa glasanja dolaze barem dve koje ukazuju kako to može da se zloupotrebi.
Zato ćemo tehnologiji dozvoljavati da nam pokreće srce, da nam pomaže da donosimo najvažnije životne odluke, da upravlja vozilom velikom brzinom umesto nas. Ali kad glasamo jedni za druge, i dalje su nam najbolji olovka i papir.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
