Tajvanska vojska je saopštila da je u stanju „borbene gotovosti“ na strateškim lokacijama i da brodovi mornarice i obalske straže ovog ostrva pažljivo prate kineske vojne aktivnosti, preneo je CNN.
Kina je rasporedila svoju najveću regionalnu pomorsku misiju u poslednje tri decenije, saopštilo je u utorak Ministarstvo odbrane Tajvana, dok prati, kako kažu, nagli porast kineskih vojnih aktivnosti u Tajvanskom moreuzu i zapadnom Pacifiku.
„Sve jednostrane i iracionalne, provokativne akcije mogle bi ozbiljno da unište mir i stabilnost u Indo-Pacifiku, a međunarodna zajednica to neće prihvatiti – upozorilo je Ministarstvo odbrane Tajvana.
„Zapanjujući“ broj kineskih plovila raspoređen je u meri koja „bi mogla blokirati spoljne sile“, rekao je general-potpukovnik Hsieh Jih-Šeng, zamenik načelnika Generalštaba za obaveštajne poslove, na brifingu Ministarstva odbrane Tajvana u utorak.
Hsieh je dodao da razmeštanje mornarice Narodnooslobodilačke armije (PLA) nije usmereno samo na Tajvan, već da se geografski proteže na vode izvan prvog lanca ostrva. O
Ovaj strateški značajan lanac obuhvata Japan, Tajvan, delove Filipina i Indonezije, i već dugo predstavlja ključni oslonac SAD-a u održavanju dominantne pozicije u Pacifiku.
Kineska sposobnost da blokira spoljne snage od ulaska u prvi lanac ostrva mogla bi da predstavlja egzistencijalnu pretnju za Tajvan u slučaju kineske invazije, potencijalnim presecanjem pomorske pomoći spoljnih sila ostrvu.
Ovo razmeštanje na moru najveće je od kada je Kina počela da održava vojne vežbe velikih razmera oko Tajvana sredinom 1990-ih, navelo je ministarstvo.
Vlasti Tajvana takođe su prijavile značajan porast kineskih vojnih aviona u okolini ostrva, otkrivši 47 takvih letelica u poslednjih 24 sata do 6 sati ujutru u utorak.
U ponedeljak su vlasti Tajvana saopštile da je PLA rezervisala sedam zona vazdušnog prostora istočno od kineskih obalnih provincija Džeđijang i Fuđijan.
Još nije bilo vojnih vežbi sa bojevom municijom u tim zonama, koje se nalaze severno i severozapadno od Tajvana, saopštilo je ministarstvo na brifingu u utorak.
Poseta SAD-u
Kretanja kineske vojske usledila su nekoliko dana nakon što je predsednik tajvanskog regiona Laj Čing-te tokom jednonedeljne turneje po južnom Pacifiku nenajavljeno posetio Havaje i Guam.
Ovo je bila prva Lajeva poseta SAD-u otkako je postao predsednik u maju. Lider, koji je dugo trpeo gnev Pekinga zbog zalaganja za suverenitet Tajvana, koristio je putovanje kako bi promovisao solidarnost sa istomišljenim demokratijama.
Kineske vlasti oštro su se usprotivile Lajevoj poseti, nazvavši ga „separatistom“. Njegovo putovanje usledilo je nakon što su SAD odobrile novu prodaju oružja Tajvanu, što je navelo Kinu da obeća „snažne protivmere“.
Vojne vežbe postale su sve češći instrument Pekinga za izražavanje nezadovoljstva, a posete američkih ili tajvanskih zvaničnika teritorijama jedni drugih u prošlosti su izazivale značajne kineske vojne vežbe.
U maju, nekoliko dana nakon Lajeve inauguracije, Kina je pokrenula dvodnevne velike vojne vežbe oko Tajvana, nazivajući ih „kaznom“ za, kako su rekli, „separatističke aktivnosti“. Te vežbe nazvane su „Zajednički mač-2024A“.
