Vojska Tajvana je podigla nivo uzbune i uspostavila centar za odgovor vanredne situacije, navodeći da je Peking rasporedio mornaričke flote i brodove obalske straže u vode oko ostrva
Samo tri dana nakon što je novi tajvanski predsednik položio zakletvu, Kina je započela vojne vežbe nedaleko od Tajvana. Kineska narodnooslobodilačka armija tvrdi da su vežbe osmišljene kao „kazna“ i „upozorenje“ separatističkim snagama
Novi predsednik Tajvana Laj Čing Te položio je zakletvu. Za Peking je on „opasni separatista“. Napetosti oko Tajvanskog moreuza rastu, a Laj mora da se suoči i sa podelama u sopstvenom parlamentu gde se poslanici tuku
Najmanje sedam je osoba poginulo, a više od 700 je povređeno u snažnom zemljotresu koji je rano jutros pogodio Tajvan. To je najjači potres koji je pogodio ovo ostrvo u poslednjih 25 godina, prenose agencije
Lai Čing-Te kaže da je voljan da ponovo otvori pregovore sa Kinom. Kina je ocenila uoči izbora da Lai predstavlja ozbiljnu opasnost
Uprkos diplomatskoj defanzivi, Tajvan je u proteklim decenijama doživeo spektakularan politički i ekonomski razvoj. U političkom smislu, Tajvan je za kratko vreme evoluirao od jednopartijske diktature u konsolidovanu liberalnu demokratiju. Takođe, ova zemlja ima četvrtu najslobodniju ekonomiju na svetu, pa proizvodi 60 odsto svih poluprovodnika na svetu i čak 90 odsto onih najnaprednijih koji su ključni za razvoj veštačke inteligencije i vojnih i civilnih tehnologija
Zvanični Peking je objavio mapu prema kojoj polaže pravo na veći deo Južnokineskog mora i druge teritorije, uključujući i delove Indije i Rusije
Skandal umanjuje šanse opozicionoj stranci na predstojećim predsedničkim izborima
Bilo bi pogrešno da savladani panikom poverujemo da smo samo američki sledbenici , rekao je francuski predsednik vraćajući se iz trodnevne posete Kini. Ponovio je svoju teoriju o „strateškoj autonomiji“, o Evropi kao „trećoj supersili“
Kineski ratni brodovi otpočeli su trodnevne vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu, u kojima demonstriraju opkoljavanje Tajvana. Peking ove vežbe naziva "strogim upozorenjem" snagama na Tajvanu koje se zalažu za nezavisnost
Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled za 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi nalazi se u zvaničnoj poseti Tajvanu. Za Kinu je to provokacija, Peking je pokrenuo masivne vojne vožbe koje demonstriraju invaziju na ostrvo koje Kinezi smatraju svojim. Bela kuća se ograđuje od posete Pelosi Tajpeju ne bi li smanjila tenzije, a Moskva je podržala Kinu
