Obnarodovana je do sada nepoznata slika Nadežde Petrović, koja je verovatno bila u kolekciji velikog hrvatskog kolekcionara i nekadašnjeg političara
Narodni muzej u Beogradu potvrdio je u utorak da je slika koju im je na ekspertizu doneo anonimni kolekcionar zaista rad Nadežde Petrović, i da se do sada nije znalo za nju.
Identifikovana je kao „Pejzaž“, ulje na šperu, dimenzija 30,3x25cm.
Kolekcionar iz Hrvatske
Kako „Vreme“ saznaje, Pejzaž Nadežde Petrović je verovatno bio deo zbirke čuvenih hrvatskih kolekcionara i supružnika Ljube Volceve lekarke i Ante Cilige, političara, jednog od najžešćih kritičara staljinizma, poznatog disidenta.
Iz te kolekcije je, podsetimo, prošle godine u Srbiju stigla Venecija Nadežde Petrović koja je, posredstvom jednog ovdašnjeg kolekcionara, prvo pokazana na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku, a zatim je i ponuđena na otkup Narodnom muzeju zato što kao krovna muzejska institucija, ima prvo preče kupovine.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Ekspertiza Narodnog muzeja
Pejzaž je u Srbiju doneo jedan vojvođanski kolekcionar pre dve godine, i odneo je u Narodni muzej na ekspertizu.
U oktobru je prvo urađena analiza pigmenata boje u Institutu za nuklearne nauke Vinča, gde je potvrđeno da su svi pigmenti korišćeni početkom 20. veka kad je stvarala Nadežda Petrović. Zatim je tročlana komisija Narodnog muzeja na osnovu baze podataka za Nadeždu Petrović, upoređivanjem sa pigmentima njenih slika, zatim sa njenim slikama koje muzej poseduju i konzervatorskim ispitivanjima, nedvosmisleno utvrdila da je reč o originalnom delu Nadežde Petrović.
Na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela, pretpostavlja se da je slika nastala 1913. godine kada je slavna slikarka boravila na Kosovu i beležila toponime u vezi sa Prizrenom.
„Venecija“
Vojislav Noveski, vlasnik Moderne galerije u Beogradu, koja je posredovala da se Venecija Nadežde Petrović nađe na pomenutoj izložbi u Čačku, kaže za „Vreme“ da je kupac i sadašnji vlasnik novootkrivene slike Nadežde Petrović „dobro postupio što ju je otkupio pa tako i doneo u zemlju, a zatim i zato što ju je dao na stručnu ekspertizu Narodnom muzeju. Njihova ocena je garancija da poseduje originalno Nadeždino delo. Kao što je poznato, njena dela su veoma retka na tržištu.“
„Opus Nadežde Petrović, koja je pokretač modernizma u Srbiji, je nevelik, ona je za svog kratkog života naslikala manje od 300 slika, i svako njeno delo koje se otkrije ili donese u zemlju je pravi događaj“, naglašava Noveski.
Pretpostavlja da će sadašnji vlasnik Pejzaža prodati sliku, te „da će se uskoro pojaviti na tržištu“.
Naravno, kao i Veneciju, prethodnu sliku Nadežde Petrović koju je vratio u Srbiju privatnik a ne institucija, i Pejzaž će moći da otkupi Narodni muzej, ako mu bude odgovaralo.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
