Bio je to izborni rezultat koji je udario kao grom iz vedrog neba. I to ne samo u Rumuniji. Uglavnom nepoznati Kalin Đeorđesku nije pripadao nijednoj političkoj stranci, u svim istraživanjima javnog mnjenja pojavljivao se samo marginalno i nije učestvovao ni u jednoj od velikih televizijskih debata uoči predsedničkih izbora. Ali, bio je sve prisutniji na društvenim medijima – posebno na TikToku. Njegov kanal ima 520.000 pratilaca i 5,7 miliona lajkova.
Milioni ga vide kako jaše kao Putin
Đeorđeskuove polarizujuće video-snimke kampanje na toj društvenoj mreži videli su milioni. Tamo je ne samo kritikovao etablirane političare – često s lažnim činjenicama – već je sebe prikazivao kao džudistu ili jahača na konju, baš kakav je i njegov uzor, ruski predsednik Vladimir Putin. Kada je Đeorđesku izbio na prvo mesto posle prvog kruga glasanja, bilo je to veliko iznenađenje. A već sledeće nedelje 8. decembra, taj teoretičar zavere, kritičar NATO i Putinov prijatelj mogao bi da bude izabran za predsednika Rumunije, piše DW.
Prema mišljenju mnogih posmatrača, platforme društvenih medija, posebno TikTok, odigrale su veliku ulogu u Đeorđeskuovom uspehu. Ta video-platforma izuzetno je popularna, posebno u Rumuniji: od 19 miliona stanovnika, koristi je oko devet miliona – uglavnom mladih.
Da li je TikTok favorizovao Đeorđeskua?
Iako su drugi rumunski visoki političari takođe na TikToku, niko od njih nije uspeo da dođe ni do približno toliko ljudi i glasova kao Đeorđesku. Rezultat: skoro trećina Rumuna između 18 i 24 godine glasala je za njega, bez obzira na njegove grube i netačne teze kao što je ona po kojoj je sletanje na Mesec 1969. bilo lažno.
Izborna komisija optužila je TikTok da je Đeorđeskuu omogućio da dođe do prednosti. Pre izbora, ona je dala instrukcije TikToku da se kandidati identifikuju kao takvi i da otkriju svoje izvore finansiranja. U slučaju Đeorđeskua, TikTok to nije sproveo i time ga je favorizovao u odnosu na druge kandidate, žale se nadležne službe.
TikTok: „Nije bilo uticaja“
Rumunska regulatorna služba za medije zato je pozvala Evropsku uniju da pokrene istragu o TikToku.
Sam TikTok demantovao je sve optužbe i istakao da je uklonio desetine hiljada lažnih naloga i milione lažnih lajkova i pratilaca. Štaviše, kažu da nisu otkriveni znaci prikrivenog uticaja iz same Rumunije ili iz inostranstva.
Nemački ekspert za komunikacije i stručnjak za TikTok, Markus Beš, u tome vidi jasnu kontradikciju: „Kako je moguće da su brojni nalozi i lajkovi uklonjeni, iako nije bilo znakova uticaja?“
„Ekstremni pogledi postaju normalni“
Za američkog lingvistu Adama Aleksića, glavni problem leži u algoritmima savremenih društvenih platformi, koji više nisu određeni principom broja sledbenika. Pojednostavljeno, to znači da više ne vidimo postove onih koje pratimo, već onih koji su najglasniji.
U članku za „User Mag“, Aleksić piše: „Algoritmi koriste angažman kao meru viralnosti, a dezinformacije imaju tendenciju da podstiču angažman. Tvrdnje da Haićani jedu kućne ljubimce izazvaće ekstremne reakcije potrebne za viralnost. Čak i pokušaji ispravljanja tih neistina mogu se paradoksalno posmatrati kao dodatni angažman.“
Detalji, tačnost i nijanse se gube, a ekstremni pogledi postaju normalni.
TikTok je „aplikacija trenutka“
Prema Bošovim rečima, glavni problem je što TikTok koristi mnogo ljudi, dok jaki nezavisni medijski brendovi sve više nestaju. Međutim, to nije samo problem TikToka, već svih društvenih medija.
„TikTok je ’aplikacija trenutka’, što znači da se mnoge teme i trendovi mogu kasnije naći i na drugim platformama“, kaže Boš i dodaje. „Društva, političari i operateri platformi moraju biti svesni da ta pretnja i pokušaji uticaja postoje, da će postojati i dalje i da stoga budu otporniji i spremniji da preduzmu kontramere u kontekstu strateške komunikacije.“
