Slom visokog obrazovanja u četiri koraka

...

Višegodišnje urušavanje obrazovanja u Srbiji nije zaobišlo ni visoko obrazovanje. Odluka Odbora za obrazovanje otvorila je put Skupštini da, kroz odgovarajuće državne mehanizme, preuzme potpunu kontrolu nad sistemom visokog obrazovanja. Verujem da će predlog Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju uskoro biti izglasan bez većeg otpora.

Pre desetak godina počelo je stavljanje pod kontrolu nekadašnjih viših škola, sada poznatih kao visoke strukovne škole i akademije strukovnih studija. Država je potpunu kontrolu nad visokim strukovnim školama preuzela Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. godine. Zakon je uveo da organ upravljanja ovih ustanova – Savet, koji je zadužen za pravna i finansijska pitanja, čini 40 odsto delegata osnivača, najčešće države, i 15 odsto delegata studenata. Istim Zakonom je udeo predstavnika osnivača u Savetima univerziteta i fakulteta povećan na 30%, a udeo predstavnika studenata na 15%. To je bio prvi korak.

DRUGI KORAK

Zakon o studentskom organizovanju iz 2021. godine odredio je da 20 odsto članova stručnih organa visokoškolskih ustanova, kao što su Senat i nastavno-naučna veća, čine studenti. Umesto da ima pozitivan kontekst, ovaj propis je zloupotrebljen za stvaranje interesne koalicije između predstavnika osnivača i predstavnika studenata, što je u slučaju visokih strukovnih škola državi odmah obezbedilo većinu od 55% za upravljanje Savetom. U slučaju univerziteta i fakulteta taj zbir iznosi 45% što je, sa podrškom nekoliko saradljivih članova Saveta iz reda predstavnika ustanove, sasvim dovoljno da država kontroliše Savet kad joj je to potrebno. Praksa pokazuje da je saradnja dve interesne grupe u sastavu Saveta visokoškolskih ustanova zaokružena i potpuno funkcionalizovana.

Ovogodišnji izbori za studentske parlamente odvijali su se u senci redovnih izbora, ali sa sličnim izbornim nepravilnostima. Ranije pomenuti Zakon o studentskom organizovanju omogućio je predstavnicima tekućih uprava studentskih parlamenata da spreče protivkandidate na izborima kroz uskraćivanje saglasnosti na status registrovane studentske organizacije. Po ovom Zakonu samo predstavnici registrovanih studentskih organizacija mogu da učestvuju u studentskim izborima. To je bio drugi korak.

Tako su, makar na UB, stare uprave studentskih parlamenata mahom postale nove uprave čiji su dvogodišnji mandati počeli prvog oktobra ove godine. Jedino je na Fakultetu političkih nauka, posle duge i uporne borbe, nova registrovana studentska organizacija odnela pobedu na izborima. Ali i ova pobeda je osujećena jer je stara uprava parlamenta do kraja svog mandata izmenila pravilnik o radu Studentskog parlamenta FPN, odredivši da studentskim parlamentom može da upravlja samo studentska organizacija sa dvotrećinskom većinom. Pobednici izbora su imali prostu većinu, tako da će se situacija na FPN najverovatnije razrešiti novim izborima.

TREĆI KORAK

Izbori na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bili su još dramatičniji i doveli su letos i do dvonedeljne blokade Rektorata Univerziteta u Novom Sadu. Naime, na tom fakultetu uprava Studentskog parlamenta nije dozvolila konkurentskoj studentskoj organizaciji da se registruje, što je izazvalo opravdano nezadovoljstvo među studentima. Izbori su, mimo propisa, izmešteni sa fakulteta u Rektorat i održani krajem septembra uz mučne scene nasilne intervencije maskiranih ljudi u crnom i bacanje eksplozivne naprave. U takvim uslovima glasalo je ukupno 10 studenata i reizabrana je studentkinja-prodekanka Ivana Macak.

S druge strane, praktično nezapaženo je prošao izbor studenta prorektora na Univerzitetu u Beogradu. Izbori su bili više puta odlagani jer je Studentski parlament UB vešto izbegavao održavanje izborne sednice uz prisustvo zainteresovanih studentskih aktivista. Sednica je konačno ipak održana i kandidovana je stara studentkinja-prorektorka UB, koja je imala funkciju u Centru za edukaciju i razvoj omladine Beograda u čijim prostorijama se delio novac za rad u kol-centru SNS. Na sednici Saveta UB sredinom oktobra 2024. godine Ana Grčić je sa 30 glasova za i 4 uzdržana glasa treći put izabrana za studentkinju-prorektorku Univerziteta u Beogradu.

Tokom 2023. godine u Skupštini Srbije potvrđene su i Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, kojim se zapravo stavlja pod kontrolu tok sopstvenih sredstava fakulteta ili univerziteta. Kroz kontrolisanje plaćanja i primanja na visokoškolskim ustanovama, država može da vrši direktan pritisak na univerzitete i fakultete. Imajući u vidu da država godinama ne ispunjava materijalne obaveze prema ustanovama čiji je osnivač, visokoškolske ustanove jedino sopstvenim sredstvima mogu da ispune sve finansijske obaveze, naročito fakulteti sa velikim materijalnim troškovima za praktičan rad. Ovo je bio treći korak.

Dodeljena državna sredstva restriktivno se raspodeljuju kroz uske i nefleksibilne budžetske linije. Tako fakulteti često vraćaju neutrošen novac sa jedne budžetske linije, pa onda upućuju zahtev državi za preraspodelu istih sredstava za druge namene. Ovi zahtevi se uglavnom prihvataju, ali se na njihovo pozitivno rešavanje ne može računati sa sigurnošću.

ZAVRŠNI KORAK

Od trenutka kada su se u Srbiji pojavili privatni univerziteti i fakulteti, njihovi predstavnici su pokrenuli pitanje prava njihovih studenata na budžetski status. To je zahtev koji je u raskoraku sa suštinom pojma “osnivač visokoškolske ustanove”. Država kao osnivač visokoškolske ustanove ima obavezu da finansira njen rad. Privatna ustanova se ustanovljava sopstvenim sredstvima i obezbeđuje rad kroz prihode koje samostalno ostvaruje. Do sada je ta suštinska razlika obezbeđivala status budžetskog studenta samo za studente državnih visokoškolskih ustanova.

Praksa je pokazala da se, nažalost, na jednom broju privatnih univerziteta lakše dolazi do diplome. Na osnovu nalaza Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta krajem 2017. godine, osporeno je oko 2000 doktorata sa nekoliko privatnih univerziteta. Ovaj slučaj je brzo nestao iz javnosti i kasnije se ispostavilo da je resorno Ministarstvo potvrdilo validnost spornih doktorata. Tako je počelo rešavanje “nezgodnih” slučajeva direktnom državnom intervencijom. U skladu sa tim su i neki aspekti rada Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Beogradu, koji su u suprotnosti sa autonomijom univerziteta, ozakonjeni kroz Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju iz 2021. godine. Ove odluke predstavljaju test slučajeve za četvrti korak.

Pre oko godinu dana od vrha države je došla informacija da će država dovesti franšize “najboljih stranih univerziteta”. Realizacija te namere biće omogućena skorim, prilično izvesnim usvajanjem Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u Skupštini. Ovde smo svedoci istog rezona koji prati realizaciju drugih kapitalnih projekata u Srbiji, kao što su projekat Rio Tinta i hotelski kompleks na mestu generalštaba. Zakoni se zanemaruju ili prilagođavaju potrebama interesne grupe na vlasti. Tako će se onemogućiti svaka kontrola i nadzor nad favorizovanim stranim partnerskim univerzitetima nezavisno od njihovog realnog kvaliteta. Pod tim uslovima deplasiran je stav da će njihov dolazak podstaći konkurenciju i podići kvalitet studija. Prihod od njihove delatnosti završiće u inostranstvu, a domaće ustanove će još više slabiti. Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. To je četvrti i završni korak. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti.

Autorka je bivša rektorka Beogradskog univerziteta