Malo je psiholoških svojstava tako intrigantnih kao što je stvaralaštvo. Pitanja su brojna i izuzetno uzbudljiva – otkud potiče, od čega zavisi, može li se uvežbati, da li je (uvek) povezano s ludilom... Ako nam pođe za rukom da napravimo nešto originalno, smatramo to svojim, često ga tako i nazivamo, ponosni što smo u tako nečem uspeli. A ako to isto uspe nekome drugom, lako možemo osetiti zavist. Nešto nas kod stvaralaštva mnogo “golica”
Psiholozi su proučavali stvaralaštvo od samog nastanka svoje discipline, ali im ono i dalje ostaje prilično neuhvatljivo. Teorija o stvaralaštvu ima mnogo, ali to je znak ne samo kreativnosti autora već i nedostatka istinskog razumevanja. Proučavani su gotovo svi – školska deca, šahisti, muzičari, matematičari, dobitnici velikih umetničkih priznanja, čuvene istorijske ličnosti… Davali smo im zadatke, čitali dnevnike, analizirali crteže, secirali biografije… Stvaralaštvo je povezivano sa inteligencijom, nesrećnim detinjstvom, tipovima ličnosti, mišljenja, temperamenta, mehanizama odbrane, mentalnih poremećaja… I dalje nam nije potpuno jasno, a možda nikad neće ni biti.
Mnogim ljudima se nekad desi da novi problem, recimo matematički, reše na način koji ranije nisu videli. Prvi im je put u životu da pokušaju da poprave računar i usput im padne na pamet novina koju i drugi smatraju korisnom, usvoje i počnu redovno da primenjuju. Ovaj kapacitet je poželjan i može vas učiniti popularnim članom tima, kolegom s kojim drugi vole da sarađuju ili, ako je u pitanju humor, omiljenim zabavljačem koga svi pozivaju u goste. Jasno je i čemu ovo služi. U procesima adaptacije i razvoja, svakoj grupi je važno da ima člana koji može da ponudi nove ideje ili pristupe. Ali, kako ovo radi?
Nadam se da poznajete barem jednu izuzetno duhovitu osobu. Nekoga kome u deliću sekunde “stižu” vicevi koji drugima ne bi ni za celu noć. Za psihologiju je problem to što takvi ljudi ne moraju biti posebni ni u čemu drugom, intelektualno, emotivno ili etički, pa nije jasno s čim to da povežemo.
Sve se još dodatno komplikuje kad se usmerite na ljude koji su nešto uspeli da urade prvi put u istoriji ljudskog rada ili na jedinstven način. Takvih primera ima dosta i neki među njima su jako dobro istraženi i dokumentovani. Leonardo i Tesla bili su daleko ispred svog doba; Šekspir je izmislio 170 novih reči samo za Hamleta; teorija relativiteta inicijalno je smatrana filozofijom, ali se – kada su, zahvaljujući razvoju tehnologije, postale moguće empirijske provere – ispostavilo da je Ajnštajn bio u pravu u svemu, do najsitnijih detalja; u pauzama proba Don Đovanija, u Pragu, Mocart napiše nekoliko simfonija…
Prva komplikacija je to što ove ljude ne želite u svom timu saradnika. Kao deca su ili isuviše ispred svojih vršnjaka i uobičajene aktivnosti su im dosadne, ili su potpuno neprepoznati, zatvoreni i svojeglavi. Rade na svoj način, teško se ukapaju, ne poštuju procedure. Plodove njihovog genija često ubiru drugi ljudi, decenijama ili čak vekovima kasnije.
Teorijska komplikacija je u tome što je gotovo nemoguće objasniti otkud ovakva genijalnost potiče. Od gore pomenutih ima i inteligentnijih i obrazovanijih i zdravijih i srećnijih, vrlo često i veštijih u samim disciplinama koje su ih proslavile: Šekspir nikad nije studirao, Leonardo je patio što ne zna latinski, Ajnštajnu su se podsmevali zbog matematike, Čajkovski nije imao apsolutni sluh koji ima svaki štimer… Mnogi veliki stvaraoci bili su dosadni sagovornici, fašisti, manipulatori, opsednuti sobom, zavisni od osoba ili supstanci.
SVETU UPRKOS
Uprkos svom ponosu, Frojd je priznavao da “pred talentom, psihoanaliza mora da položi oružje”. Evo samo jednog od mnogo takvih primera neograničenog talenta. U nekom gradiću u Kaliforniji, zamalo pa u pustinji, jedan pubertetlija naleti na ploču s muzikom Edgara Varezea, postmodernim kompozicijama bez melodije, pravilnog ritma, bilo čega što se deci sviđa. Njegovi roditelji ništa ne znaju o muzici, pa mora sam sebe da nauči svemu. Već u srednjoj školi počinje da komponuje i zapisuje orkestarsku muziku, ali shvata da neće moći da je snimi pošto je unajmiti tako mnogo ljudi i studio preskupo. Odlučuje da novac zaradi tako što će osnovati rok bend. U narednih 25 godina objaviće desetine albuma, održati bezbrojne koncerte, napisati pesme u svim mogućim žanrovima popularne muzike. Štaviše, njegovi saradnici svedoče da je komponovanje prekidao samo zbog koncerata i džemova, na snimcima se jasno vidi kako i rok koncerte diriguje (ponovo, na vrlo nekonvencionalan način), pisao je pseudo baroknu muziku za harpsikord, a orkestarsku su, između ostalih, dirigovali Nagano i Bulez. Kako objasniti sve ovo kad nikakvu ulogu ne igraju genetika, vaspitanje, mentori, muzičko obrazovanje, podrška?
Samo jedna pouka koju iz ovog primera možemo da izvučemo kaže da stvaralaštvo mora da se odvija uprkos, da uključuje mnogo unutrašnjeg i socijalnog rizika, a često je podstaknuto time što neko nema dovoljnu ili čak nikakvu podršku. Veliko delo mora da se temelji na prevazilaženju sopstvenih ograničenja, epohe, mejnstrima, konformizma… U suprotnom, ostane puka zabava.
PITANJE POČETKA
Pitanje stvaralaštva odnosi se i na temeljna pitanja teologije i kosmogonije – kako su bogovi, odnosno u skorije vreme fizičke sile, stvorili svetove, od kog materijala, kojim silama, zašto su uopšte poželeli da to urade. Različiti religijski sistemi, filozofski pristupi i savremena astrofizika ponudili su na ovo pitanje brojne odgovore. Verovatno je najveći istorijski uticaj imala judeohrišćanska koncepcija po kojoj Bog stvara iz ničega (ništavila, “tame nad bezdanom”), snagom svoje volje i promisla, a neki mistici kažu da stvara iz ljubavi, pa čak i iz usamljenosti. Ovo je, između ostalog, vodilo uverenju da čovek može samo da preuredi raspored već stvorenih elemenata, pa je, recimo, Diner verovatno prvi koji sistematski potpisuje svoje slike. Savremene naučne koncepcije zasnivaju se na Njutnovoj (delimično i Spinozinoj) viziji univerzuma kojim upravljaju bezlični prirodni zakoni, kao i na izbegavanju pitanja zašto i kako je to sve počelo.
NEPREDVIDLJIVOST NADAHNUĆA
Razumevanje kreativnih osoba i kreativnih proizvoda čak je i manja misterija nego razumevanje stvaralačkog procesa. Kako neko “nađe” originalno tehničko rešenje ili lepu melodiju, šta onda s tim radi i može li se to uvežbati i podučavati? Neobjašnjivost svega ovoga podvlači već sam izraz “pade mi na pamet”. Kao da je nešto što je bilo izvan našeg uma iznenada dospelo u njega, da je taj proces potpuno izvan naše kontrole.
Latinska reč inspiracija znači da smo nešto udahnuli, a grčki koren reči entuzijazam da neko u sebi ima ili nosi svog boga. Platon smatra pesništvo svojevrsnim oblikom ludila, verujući da ono nastaje pod dejstvom muza. Ista reč danas se koristi za osobe, obično žene (ali i Šekspirovo misteriozno “master-mistress” i Mikelanđelovu poeziju upućenu tridesetak godina mlađem Tomazu Kavalijeriju), koje inspirišu umetnika na stvaralaštvo. Za neke romantičare znamo da su za izazivanje sličnog efekta sistematski koristili alkohol i opijum, a poslednjih decenija ta je pojava, nažalost, jako raširena.
Veliki problem za naučno ispitivanje stvaralačkog procesa predstavlja i njegova nepredvidljivost. Samo retki stvaraju redovno i u pravilnom procesu. Mnogi pate od “stvaralačkog bloka” ili im se rešenja pojavljuju u snovima, tokom šetnji ili putovanja, a neki tvrde da, povremeno ili gotovo sve vreme, “primaju diktate”. Takođe, neka izrazito darovita deca ne ispune očekivanja, mnogi genijalni umetnici umrli su mladi, a neko postane uistinu originalan kad je već i sam izgubio nadu da će se to ikad desiti.
NAŠE JE SAMO ONO ŠTO SMO STVORILI
Ovo je, međutim, tek početak. Pošto je zavarati sebe najlakša stvar na svetu, potencijalno velika naučna ideja mora da se proveri na mnogo načina koje je istraživač morao da nauči, uvežba, izabere i primeni. Umetnička ideja mora da se iskleše u mermeru, zapiše tako da drugi mogu da je pročitaju, ili složi u sistem znakova koji će neko umeti da pretvori u sasvim određene tonove. Potrebno je mnogo učenja, napora i redigovanja da bi se novom sadržaju dala adekvatno dobra forma.
Kako god da stvaralački proces izgleda iznutra i koliko god da nekad može biti težak, gotovo svi ga doživljavaju kao dragocenost. Niko ga se ne odriče lako, mnogi žrtvuju sve drugo da bi sačuvali stvaralačku moć, bez nje im životi deluju besmisleno, a oni sami prazno. Popularna tema o povezanosti kreativnosti i mentalnog poremećaja takođe može, barem delom, biti objašnjena ovim: za neke ljude su crtanje ili astrofizika zanimljiviji od bilo čega drugog, oni odbijaju da se konformiraju, mi ih zbog toga odbacujemo (a ne zaboravite ni na zavist prema kreativnima), te oni, na kraju, uistinu postanu značajno “drugačiji”, delom zato što im to nije bitno, a delom i iz hronične usamljenosti.
Upravo nam taj doživljaj dragocenosti stvaralačkog iskustva može biti dovoljan dokaz za njegovu neophodnost. Ako fokus pomerimo sa produkta (to jest, ambicija) na uživanje u pokušaju da na opažljiv način izrazimo kako spoljni svet rezonira u našem unutrašnjem, to može dati novu dimenziju upoznavanju sebe i uživanju u životu. Ko će to videti i šta će o tome misliti, nebitno je pitanje. Jer uistinu može biti da je naše samo ono što smo stvorili – crtež, pesma, pismo, enterijer, večera… Svejedno, sve dok radim na svoj način i kroz to na nov način izražavam sebe.
Autor je psiholog
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je rešenje o hitnom zatvaranju stanice u Boru zbog neadekvatnog stanja perona. Nekada jedna od najlepših stanica u istočnoj Srbiji, danas je ruinirana, sa plafonima koji prete da se uruše
Preminula dva pacijenta iz Čoke povređena u eksploziji u livnici
U međuvremenu je stvorena i učvršćena cela jedna polit-ekonomska vladajuća klasa koja je monopolizovala ili sasvim neutralisala sve ionako nejake državne institucije i društvene (samo)regulatorne mehanizme, namenjene sistemskoj prevenciji nastanka neke nove autokratije
Za uvoz uglja AD EPS će u ovoj godini za pet miliona tona potrošiti isto novca koliko i za kompletnu proizvodnju iz RB Kolubara (nešto oko 22 miliona tona). To će proizvođačku cenu finalnog proizvoda EPS-a, električnu energiju, poskupeti za 50 odsto, jer tih 27 miliona tona košta duplo više nego da je svih 27 miliona tona proizvedeno u Kolubari
Hrabrost je osećanje duboke utemeljenosti u sebi, u sopstvenim vrednostima i odlukama, da čovek prestane unutar sebe da oseća strahove, sumnje i oklevanje. Ta usredsređenost je tako duboka da nam ne pada na pamet da je se odreknemo, ni pod unutrašnjim ni pod spojnim pritiscima. Mada posmatrač može osećati divljenje, inspiraciju ili zavist, za aktera čin hrabrosti ne nosi nikakvo posebno osećanje, on jednostavno proističe iz sklada sa sopstvenim vrednostima
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
