Starosna granica za odlazak u penziju se od Nove godine ponovo povećava, ali samo za žene. Zašto je to tako i koliko je stalno “šetanje” starosne granice za odlazak u penziju zakonito
Čekanje penzionerskog života i dokolice za žene se ponovo produžava, jer propisi nalažu da će od 1. januara 2025. godine uslov za odlazak žena u starosnu penziju biti da napune 63 godine i 10 meseci.
Za muškarce uslovi za starosnu penziju ostaju ist – moraju da napune 65 godina.
Direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fonda PIO Vladimir Stanković kaže da je tendencija da se godine za odlazak u penziju kod muškaraca i žena izjednače.
Sve po zakonu
Dragan Petković iz Saveza penzionera Srbije (SAPENS) tvrdi da je u pitanju “redovna procedura” koja je usklađena sa Zakonom o radu i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
“Po važećem Zakonu, svake godine se od 1. januara, pa sve do završetka kalendarske godine ta starosna granica za žene pomera za dva meseca. To se radi kako bi do 2032. godine uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju kod muškaraca i žena bio isti. Takva je zakonska regulativa već duže vreme i u tome nema ničeg čudnog. Ovi propisi su i u skladu sa zahtevima koje je tada propisala Evropska Unija”, kaže Petković za “Vreme”.
Kada je reč o prevremenoj penziji, uslovi i za muškarce i žene su isti – 40 godina staža i najmanje 60 godina života.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata “Sloga” govori kako ovakva praksa nije od juče, da je u pitanju zakonska praksa usvojena još 2010. godine, za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
Nekoliko hiljada radnika iz desetak gradova Srbije je tada na sindikalnom skupu u Kruševcu zatražilo od Vlade Srbije da iz skupštinske procedure povuče izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
“Sindikati su se tada, između ostalog, bunili i protiv povećanja starosne granice za odlazak u penziju. Još je tada postignut kompromis, koji je podrazumevao da se ta granica u narednijim decenijama povećava postepeno”, priča Veselinović.
Naš sagovornik kaže da su ovakve izmene mač sa dve oštrice, te da ne možemo sa sigurnošću utvrditi koliko su radnici i budući penzioneri zadovoljni ovakvom merom. Ali, kako kaže, postoji logičan sled okolnosti koji je do ovog povećanja doveo.
“Prvo, životni vek ljudi se u prethodnih nekoliko decenija povećao, a logično je da se samim tim poveća i radni vek. Pritom, penzije su male i pitanje je kako se od njih može živeti, pa su mnogi ovim pomeranjem granice zadovoljni”, kaže.
Idealno je samo na papiru
O drastičnoj razlici između penzija i plata, kao i o kvalitetu života penzisanih lica, dovoljno govori činjenica da mnogi, čak i kada ostvare uslov za odlazak u penziju, odlučuju da i dalje budu zaposleni.
“Sve je to relativna stvar. Ovakav princip je dobar za one dobrostojeće ljude, koji su, pored plate imali i neke druge prihode, pa sada ne zavise od penzije, Ipak, za ljude koji žive od minimalca, to nije slučaj. Njima i taj minimalac znatno više odgovara od iznosa penzije”, tvrdi Veselinović.
Realnost je malo drugačija od evropskog standarda na koji bismo da se ugledamo. Iako je prosečan životni vek duži nego ranije, Veselinović smatra da se taj prosek u Srbiji nije povećao u meri, kao u nekim drugim, razvijenijim zemljama Zapadne Evrope.
Još jedna stvar koja ruši idilu o odlasku u zasluženu penziju jeste činjenica da Srbija, uslovno rečeno, nema odakle da “puni” svoj Penzioni fond.
“Mi na papiru imamo veoma veliki broj zaposlenih, ali ti ljudi većinski rade za minimalnu platu i to u firmama koje imaju državne subvencije. Zbog toga je veoma teško da se budžet Fonda puni”, objašnjava Željko Veselinović.
Na čelu PIO fonda – fizioterapeut
Na čelu najvećeg državnog fonda koji, između ostalog, diktira starosnu granicu za odlazak u penziju, brine o ostvarivanju prava penzijskog i invalidskog osiguranja i za ta prava obezbeđuje sredstva, nalazi se – fizioterapeut.
Kako je “Vreme” ranije pisalo, Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje je 29. decembra prošle godine saopštio da je Vlada Srbije na sednici 15. decembra donela rešenje o davanju saglasnosti na predlog Upravnog odbora PIO o imenovanju Relje Ognjenovića za direktora.
„Ognjenović ispunjava sve uslove za mesto direktora Republičkog PIO fonda koji su propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, po pitanju obrazovanja, potrebnog iskustva sa visokom stručnom spremom i dokazane stručnosti u radu“, navodi se u saopštenju.
Novi direktor ima diplomu fizioterapeuta i završenu Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, a Statut PIO fonda propisuje za direktorsko mesto visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke, pisao je Danas.
U zvaničnoj biografiji Ognjenovića je, prema Danasu, navedeno da je rođen 1990. u Prizrenu, te da je 2009. završio Medicinsku školu „Beograd“ i stekao zvanje fizioterapeutski tehničar; da je završio, potom, 2012, i Visoku sportsku i zdravstvenu školu, smer Strukovni fizioterapeut, a 2015. godine Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Poseduje i “sertifikat” Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu “Podsticanje preduzetničkog duha kod mladih”, kao i sertifikat Ministarstva omladine i sporta za učešće u projektu “Omladinski aktivizam – gde sam tu ja”.
Na Kopaoniku je palo oko tri centimetara snega. Planine Taru, Zlatibor i Zlatar pogodile su slabije snežne padavine. U narednih par dana, možemo očekivati padavine i temperaturu do devet stepeni
Najbolja nova srpska reč je rasanica, a znači izlazak iz stanja nejasnoće, kao kad nam „pukne pred očima“. Prošlogodišnja je označavala depresiju
Odlukom da primi 12 žena za dopisne članove, a među njima i Milenu Marković i Vidu Ognjenović, deluje da Srpska akademija nauka i umetnosti napušta dosadašnju praksu zasnovanu na stavu da kriterijume potrebne za akademike bolje ispunjavaju muškarci od žena
Pacijenti iz klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević" u Beogradu i radnici fabrike „FPM Agromehanika“ završili su kod lekara zbog povraćanja, dijareje i bolova u stomaku
Beograd je suočen sa saobraćajnim kolapsom. Automobila je sve više, a gužve su neizbežne u centralnim gradskim zonama, što mnoge građane primorava da prilagode svoje dnevne rutine i kreću ranije gde god da su se uputili. Proverili smo kako je voziti se u saobraćajnom špicu linijom 95, od Bloka 45 do Borče 3. Ova linija ima 22,15 kilometara i 41 stajalište
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
