Stari savski most, jedan od simbol Beograda, biće zatvoren za saobraćaj 1. novembra. Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Milan Vujanić kaže za “Vreme” da će to izazvati još veći saobraćajni haos. A rešenja koja su na dohvat ruke se ne primenjuju
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odobrilo je rušenje Starog savskog mosta, što će doneti brojne promene u funkcionisanju saobraćaja kroz prestonicu.
I dok vlasti najavljuju ovaj projekat, opozicija i aktivisti upozoravaju da je uklanjanje ovog mosta velika greška koja će doprineti još većem saobraćajnom haosu.
A šta kažu stručnjaci o tome šta očekuje građane koji prelaze svakodnevno iz jednog dela Beograda u drugi?
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Milan Vujanić objašnjava za “Vreme” da postoje dva osnovna koncepta rešenja sadašnjeg saobraćajnog problema. Prvi je smanjivanje broja vozila, a drugi je odustajanje od plana proširenja ulica u centralnoj gradskoj zoni koje bi se koristile kao nove saobraćajnice.
Govoreći o glavnom problemu Starog savskog mosta, on kaže da su to bili tramvaji koji prelaze preko njega i koji bi morali da se izmeste. Na taj način bi taj most bio mnogo prohodniji i ne bi smetao ni stanovnicima. Karađorđeva ulica bila bi manje opterećena saobraćajem, jer bi se manje koristila.
„Tu je predviđeno da bude širi most, tako da komunikacija dva dela grada bude bolja, a ne da se skloni most. Pariz ima 17 mostova, Budimpešta osam ili devet, a Beograd nema dovoljno mostova“, kaže Vujanić i dodaje da je most izuzetno skupa građevina koja ima svrhu tek kada opslužuje saobraćajnu mrežu.
Ističe da će građanima trebati još više strpljenja i živaca, jer saobraćajni haos već postoji – a sada će se samo povećati.
„U vezi očekivanja Beograđana sa saobraćajnim haosom, s pravom ga očekuju, ali ne zbog mosta. Sada je devet ujutru i ja se vozim u vremenu kojem ne bi trebalo da je nikakva gužva. Ljudi koji idu na posao trebalo bi da su već tamo. Hoću reći da ova količina vozila u poslednjem periodu čini velike gužve većim delom dana. I kada se poveća broj vozila na istoj saobraćajnoj mreži koja je postojala i ranije, nastaje haos. I to se upravo događa. I kada se isključi iz saobraćajne mreže jedan od postojećih mostova, ništa se neće suštinski promeniti, haos će i dalje postojati – samo će biti daleko veći“, ukazuje Vujanić.
Foto: N1Milan Vujanić
Enormno povećanje broja vozila u saobraćaju
Podseća da je u periodu od 2003. do 2005. godine bio član gradske vlade zadužen za saobraćaj i da se tada gradio most na Adi.
„Ja sam bio potpredsednik te komisije, dok je predsednik bio pokojni gradonačelnik Nenad Bogdanović. Mi smo tada planirali, izveli i ostavili između dve vozne trake mesto za saobraćajne šine, za tramvaje. Znači, tada je još bilo planirano da se ukine tramvajski saobraćaj na Starom savskom mostu. Planirali smo i izmeštanje Železničke i Autobuske stanice, što je sada i izvedeno. Da su ostali na mestu na kome su bile, postojala bi još veća saobraćajna gužva“, napominje Vujanić.
Konstatuje da su svakodnevne gužve u Beogradu posledica enormnog povećanja broja vozila u saobraćaju i da ne postoji jednostavno rešenje za tog problema.
Englesko rešenje
„Mi ne možemo da povećamo broj ulica. Ne možemo ni da proširimo ulice, jer bi u centru ušli u rušenja kakva nisu prihvatljiva. Kao jedno od mogućih rešenja može da se predloži ono iz Engleske. Naime, Englezi svašta smišljaju, pa su pronašli rešenje i za ovu situaciju, a to je ‘congestion charge’ u Londonu, odnosno naplata ulaska automobila u centralnu gradsku zonu. Ko hoće da uđe u centar – mora da plati. Na taj način svi oni koji nemaju jasan razlog da borave tamo ne ulaze u taj deo. I to je prihvatljivo rešenje. Smanjenje broja vozila u centralnoj gradskoj zoni treba da bude cilj i u Beogradu“, objašnjava Vujanić.
Dodaje da je pored ove naplate, u saobraćajnim špicevima u Londonu dozvoljeno da žutu traku koriste i putnička vozila u kojima se nalaze najmanje tri osobe, pa se na taj način, na primer, ohrabruju zaposleni iz iste firme da zajedno odlaze i dolaze na posao i da ne koristi svako svoj automobil.
„Na taj način umesto četiri automobila, imaju samo jedan u centralnoj gradskoj zoni“, konstatuje sagovornik „Vremena“.
Poručuje da takve napredne mere moramo i mi da primenjujemo.
„Mi smo se do sada držali standardnih mera koje uključuju regulaciju onoga što je već na ulici. A oni su preduzeli poteze da smanje broj vozila koji su na ulici, a posebno u centralnom gradskom jezgru“, kazao je Vujanić i naglasio: „Ako se u tome uspe, može doći do smanjenja gužvi. Ta mera mora da bude političko-saobraćajna“.
Foto: Vladimir MilovanovicStari savski most
Koja je sudbina Starog savskog mosta?
Prema nezvaničnim informacijama, pre demontaže biće neophodni radovi na stubovima starog mosta i pristupnim saobraćajnicama. Inženjeri su naglasili da će demontaža biti izvedena pažljivo, sa planom da se most skine u celini i transportuje na privremeni gradilišni plato.
Na levoj obali Save trenutno se gradi gradilišni plato, a očekuje se dolazak barže iz Holandije za transport mosta. U pripremi su i kontejneri za radnike i inženjere koji će raditi na projektu.
Projektovanje novog mosta povereno je Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada, kompaniji Mostogradnja, Millenium timu i IO Designu iz Beograda. Izvođač radova je kineska kompanija PowerChina, dok stručni nadzor obavlja Louis Berger Adria i CPM consulting.
Uklanjanje Starog savskog mosta, umesto njegove obnove, prvi put je najavljeno 2017. godine. Ukupna vrednost projekta, uključujući rušenje i izgradnju novog čeličnog mosta, iznosi 94 miliona evra, od čega je 79,9 miliona evra obezbeđeno putem kredita sa grupacijom BNP Paribas.
Izgradnja novog mosta planirana je da bude završena do 2027. godine, a novi most će biti na mestu sadašnjeg Starog savskog mosta.
Još pre tri meseca mediji su objavili da je na delu zelene površine između Brankovog i starog Savskog mosta, sa Novobeogradske strane postavljena je građevinska tabla koja najavljuje početak izgradnje. Tu se nalazi nekoliko kućica za radnike i neotpakovani delovi ograde za ograđivanje budućeg mesta gradilišta.
Na građevinskoj tabli nije naveden datum početka radova, ali se navodi da je završetak radova za 36 meseci.
Pored te informacije, istaknuto je da je investitor Republika Srbija, finansijer Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a kao izvođač radova navedena je „Piwerchina International Group ltd“, Ogranak Beograd.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!