U nekim saveznim državama u SAD počelo je rano glasanje na predsedničkim izborima. Više od 10 država počeće rano glasanje u narednim nedeljama
U pojedinim američkim saveznim državama počelo je rano glasanje na predsedničkim izborima, koji su zakazani za 5. novembar.
Birači su stajali u redovima u Minesoti, Južnoj Dakoti i Virdžiniji, gde je otvoreno glasanje na biračkim mestima. Više od 10 država počeće rano glasanje u narednim nedeljama, objavio je Asošijeted pres.
Početak ranog glasanja usledio je posle burnog leta – izlaska predsednika Džoa Bajdena iz trke, ulaska potpredsednice Kamale Haris i dva neuspela atentata na Donalda Trampa.
Širom zemlje birački odbori pokušavaju da ojačaju sigurnost procesa glasanja i da svoje članove i glasačka mesta dobro obezbede, kako bi ceo proces prošao bez malverzacija. Članovi biračkih odbora su targetirani posle izbora 2020. godine i prećeno im je smrću.
Kako prenosi Glas Amerike, federalne vlasti vode istragu o sumnjivim paketima koji su poslati članovima biračkih odbora u proteklih 15 dana, uključujući i onima u Virdžiniji, gde je danas počelo glasanje.
Neki birači su izašli na rano glasanje zbog potencijalnog haosa na dan izbora, a mnogi birači odlučuju se za odlazak na biračko mesto umesto glasanja poštom, kako bi bili sigurni da se njihov glas računa, zbog problema američke Pošte.
Lokalni i državni zvaničnici upozorili su da problemi sa dostavljanjem pošte prete da liše građane izbornog prava i da nisu ispravljeni nedostaci, bez obzira na njihove pokušaje da se to reši.
Direktor Pošte Luis Dedžoj rekao je da će raditi na rešavanju prolema i ponovio da će Pošta biti spremna.
Neke države glasove pristigle poštom broje i ako stignu posle izbornog dana, pod uslovom da su poslati najkasnije na dan izbora, dok Minesota broji samo one glasove koji su poštom stigli do zatvaranja birališta na izborni dan.
Izvor: FoNet
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
