Ciklon „Boris“ nastavlja da izaziva velike poplave i haos širom centralne i istočne Evrope, pri čemu je broj nastradalih porastao na šesnaestoro ljudi
U ciklonu „Boris“ koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu, prema poslednjim podacima, nastradalo je šesnaestoro ljudi, najviše u Rumuniji – sedmoro, u toj zemlji je uništeno na hiljade kuća.
Traju evakuacije stanovništva u Poljskoj, u Mađarskoj se zatvaraju putevi pored Dunava, a u Austriji je proglašeno vanredno stanje, prenosi RTS.
U Poljskoj su vlasti naredile evakuaciju svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 ljudi, zbog poplava koje su pogodile taj grad. Zatraženo je od građana da se izmeste na viša područja pošto postoji opasnost da se izlije voda iz obližnjeg jezera, pa bi ceo grad mogao biti poplavljen.
„Prvi deo evakuacije je obuhvatio 40 pacijenata, to je moralo da se uradi što pre. U takvom su stanju da nisu mogli više da ostanu u bolnici jer nemamo struje, vode. Izmestili smo 90 pacijenata“, rekao je Artus Kaminski, direktor bolnice u Nisi.
Premijer Tusk je obećao da će gotovo 200 miliona evra biti poslato kao pomoć žrtvama poplava i da će njegova zemlja zatražiti sredstva iz fondova EU. Vlada u Varšavi je proglasila stanje prirodne katastrofe.
„Razgovaraću sa premijerima Slovačke, Češke, Austrije i s predsednikom Rumunije o tome kako da na najbolji način iskoristimo evropske fondove za naknadu štete od poplava. Zajedno možemo da osiguramo mnogo novca namenjenog za prirodne katastrofe“, rekao je premijer Poljske Donald Tusk.
U Češkoj evakuisano više od 12.000 ljudi
I u Češkoj je teška situacija, evakuisano je više od 12.000 ljudi, a četvrtina domaćinstava je ostala bez struje. U toj zemlji je jedna osoba nastradala usled nevremena. Predsednik Pavel je obišao postradala područja, kaže da je prema onome što je video na nekim mestima stanje gore nego za vreme katastrofalnih poplava 1997. i 2002. godine.
„Video sam da je naš sistem za reagovanje u vanrednim situacijama spreman i da reaguje efikasnije nego ranije. Zahvaljujem na radu svima kojim su uključeni u saniranje poplava“ rekao je Petr Pavel, predsednik Češke.
Gradske vlasti u Budimpešti su potpuno spremne za porast vodostaja Dunava i njegovih pritoka, a 12.000 vojnika je u pripravnosti za pružanje pomoći.
„Mesto gde sada stojim biće nedostupno za nekoliko dana, nivo Dunava će za nekoliko dana biti viši za dva metra. Zvaničnici koji se bave upravljanjem vodotoka uvereni su da nivo vode neće prevazići do sada rekordni. Sve dok Mađarska ne prođe kroz najgore neću napuštati zemlju, a ministar unutrašnjih poslova Pinter će rukovoditi odbranom od poplava. Svi će ostati na raspolaganju ovde i na drugim mestima“, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban.
U susednoj Austriji su nivoi reka opali, ali su zvaničnici najavili drugi talas kiša i poplava. Posebno je teško u regionu severno od Beča. U 42 opštine pokrajine Donja Austrija proglašeno je vanredno stanje.
„Imamo dosta iskustva iz poplava od 2002. godine, pa nam je to pomoglo da bolje organizujemo odbranu. Mnoga mesta u Donjoj Austriji su veoma pogođena, tu je i glavni grad Sankt Polten. Mnogo je posla za službe za reagovanje u vanrednim situacijama. U ovim trenucima impresivno je videti solidarnost između pokrajina, sada svi pomažu Donjoj Austriji, koja je najugroženija“, istakao je kancelar Austrije Karl Nehemer.
Rekordne padavine u istočnoj i centralnoj Evropi je izazvalo je više faktora, u prvom planu klimatske promene. Sve to je stvorilo savršenu oluju u kojoj su se pomešali hladan vazduh sa Arktika i topla struja sa Mediterana, objašnjavaju stručnjaci.
Izvor: RTS
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
