Foto: AP Photo/Jae C. Hong
Mask je prema Blumbergovom indeksu milijardera i trenutno najbogatija osoba na svetu. Nakon Maska, drugi bilioner bi mogao da postane osnivač poslovnog konglomerata Gautam Adani iz Indije
Ilon Mask je na putu da do 2027. godine postane prvi bilioner na svetu, ukazuje istraživanje organizacije za praćenje bogatstva Informa Connect Academy.
Taj zaključak proizilazi iz činjenice da Maskovo bogatstvo raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 110 odsto.
Mask je prema Blumbergovom indeksu milijardera i trenutno najbogatija osoba na svetu, a u trenutku kada je Informa Connect Academy objavila istraživanje imao je 251 milijardu dolara.
Analiza te organizacije sugeriše da bi osnivač poslovnog konglomerata Gautam Adani iz Indije mogao da postane drugi čovek koji je dostigao status bilionera, ali 2028. godine, ako njegova godišnja stopa rasta ostane na 123 odsto, piše The Guardian.
Jensen Huang, glavni izvršni direktor tehnološke firme Nvidia, i Prajogo Pangestu, indonežanski energetski i rudarski mogul, takođe bi mogli da postanu bilioneri 2028. godine, ako se njihove putanje rasta održe.
Bernard Arno, šef LVMH Moet Hennessi Louis Vuittona i treća najbogatija osoba na svetu sa oko 200 milijardi dolara, na putu je da dostigne bilion dolara 2030. godine, iste godine kada i Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta.
Pitanje ko bi mogao da bude prvi bilioner na svetu fascinira javnost otkako je krunisan prvi milijarder, Džon D. Rokfeler 1916. godine.
Uprkos toj fascinaciji, mnogi stručnjaci vide akumulaciju ogromnog bogatstva kao društvenu bolest. U jednom izveštaju je izračunato da jedan odsto najbogatijih emituje više ugljenika, što je primarni pokretač tekuće klimatske krize, od 66 odsto najsiromašnijih.
Izvor: The Guardian
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
