Kandidatura je povučena pod pritiskom predsednice Evropske komijse Ursule fon der Lajen koja je od nekih članica Evropske unije zahtevala da zbog rodne ravnoteže za funkcije u evropskoj vladi umesto muškaraca predlože žene
Kandidat za evropskog komesara Tomaž Vesel iz Slovenije povukao je kandidaturu pod pritiskom predsednice Evropske komijse (EK) Ursule fon der Lajen.
Od 26 nominovanih za funkcije u Evropskoj komisiji je 17 muškarava i devet žena. Svaka zemlja članica imenuje jednog kandidata, s izuzetkom Nemačke, koja je predložila Fon der Lajen.
Slovenači premijer Robert Golob prihvatio je povlačenje Vesela, iako ga je pre samo tri dana Vlada podržala i odbila da predloži drugog kandidata, prenosi Politico.
Prema pisanju slovenačkih medija, postoje tri kandidatkinje za fukciju u EK: Marjeta Jager, koja radi u odeljenju Evropske komisije za razvojnu politiku, bivša diplomatkinja iz Golobove stranke Marta Kos i evroparlamentarka također iz Golobove stranke Irena Jovova.
Zahtev predsednice EK prihvatila je i Rumunija, koja je imenovala europarlamentarku Roksanu Minzatu za evropsku komesarku, iako je prvobitno predložila muškarca.
Proteklih dana Fon der Lajen je pozvala i Maltu da produži mandat svojoj sadašnjoj komesarki Heleni Dali i da odustane od predloga da na njenu funkciju dođe Glen Mikalef, ali malteški premijer ne želi da promeni mišljenje.
Fon der Lajen je do sada pritiskala samo države u kojima na vlasti nisu stranke koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji.
Izvor: Politico
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
