U subotu u okviru „Nedelje ponosa” biće organizovana protestna šetnja u 16 časova u Beogradu i kreće iz parka Manjež. Zahtevi LGBT+ zajednice su isti već godinama, a na šetnju i događaje su dobrodošli svi koji se bore za demokratsko društvo u kome su svi ravnopravni. „To je vid građanske solidarnosti“, kaže za „Vreme“ Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“
Na Božić je negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao. Tako je počela 2024. godina. Samo mesec dana nakon toga, 14. februara dogodio se i slučaj policijske brutalnosti nad pripadnicima LGBT+ zajednice početkom ove godine kada su nad dvoje mladih ljudi vršili psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje.
Ovo su samo neki od primera kako se tretira LGBT+ zajednica u Srbiji. Ove nedelje obeležava se „Nedelja ponosa” pod sloganom „Ponos su ljudi”. Protestna šetnja će biti organizovana u subotu, 7. septembra, u 16 časova u Beogradu. Učesnici će šetnju započeti iz parka Manjež, zatim će se kretati centralnim gradskim ulicama i vratiti u park Manjež, gde će se događaj završiti koncertom.
Predstavnici „Beorgad prajda” najavili su da će biti organizovano ukupno 39 događaja i pozvali građane da dođu i upoznaju se s problemima LGBT+ osoba, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Otvaranju su prisustvovali Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predstavnici ambasada i nevladinog sektora, kao i šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žofre (Giaufret), koji je kazao novinarima da EU podržava jednakost, nediskriminaciju i ljudska prava.
„Nedelja ponosa” otvorena je u četiri zida – „nije nam dozvoljeno da ‘Nedelju ponosa’ otvorimo ni u jednoj instituciji, što je praksa u mnogim zemljama gde se održava ovakav događaj, a prošle godine smo kod spomenika Pobedniku bili okruženi kordonima policije, jer je događaj procenjen kao visoko nebezbedan. Zato smo se ‘povukli’ u naša četiri zida iz kojih šaljemo poruku da su institucije i dalje gluve na naše zahteve, ali da isto tako nećemo odustati od protesta i borbe za jednakost i dostojanstven život svih LGBT građana i građanki Srbije“, rekao je Filip Vulović iz Beograd prajda.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ za „Vreme“ kaže da se položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, ali da je to mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazuje Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik kaže, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglašava Stefanović.
I dodaje da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
Zakon o istopolnim zajednicama
Predlog Zakona o istpolonim zajednicama u fioci stoji još od 4. marta 2021. godine. Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo da je svojom funkcijom obavezan da štiti Ustav, zbog čega ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji.
Vučić je takođe rekao da je svoj lični odnos prema tom zakonu pokazao „izborom Ane Brnabić za premijera“, ali da istovremeno nije „gorljivi zagovornik“ istopolnih zajednica.
Nakon ove izjave predsednika, naš sagovornik kaže da se dalje ništa nije dogodilo sa nacrtom zakona.
„Užasno je frustrirajuće kada čekate povoljan politički trenutak i kada stalno zavisite od nekakve političke volje. Što se tiče zakona o rodnom identitetu i o pravima interseks osoba tu se tek ništa ne dešava, nije ni u nastajanju“, ukazuje Stefanović.
Zahtevi Prajda
Zahtevi Prajda nisu se menjali godinama, poručuju organizatori. Od vlasti traže usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, usvajanje zakona o rodnom identitetu, brzu i adekvatnu reakciju državnih organa na diskriminaciju LGBT+ osoba, obrazovanje o seksualnoj orjentaciji i rodnom identitetu i drugo.
Stefanović poziva ljude da pogledaju program „Nedelje ponosa“ i da svrate na događaje koji im se čine zanimljivim. A na protestnoj šetnji su, kaže, dobrodošli svi ljudi koji žele da se bore za demokratsko društvo u kome su svi ravnopravni i u kome ima mesta za svakoga – „to je vid građanske solidarnosti“.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
