Organizacija IDEAS saopštila je da se izbeglice bez prevodioca nasilno ukrcavaju na letove i vraćaju na teritoriju onih država gde im preti opasnost po život, rizik od mučenja, arbitrarnog zatvaranja i kršenje prava na pravično suđenje
Evropski sud za ljudska prava zatražio je od granične policije Beograda da ne vraća u Tursku državljanina te zemlje kurdskog porekla, kome je juče na aerodromu „Nikola Tesla“ odbijen ulazak u Srbiju.
To je saopštio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz napomenu da pokušaj vraćanja tog političkog prognanika (kurdskog porekla) u Tursku, praćen nezakonitom upotrebom sile, predstavlja još jedan dokaz prakse da se izbeglice na aerodromu „Nikola Tesla“ arbitrarno zatvaraju, da im se uskraćuje pristup pravima osoba lišenih slobode, kao i pravo na pristup teritoriji i postupku azila.
U saopštenju se još dodaje da se izbeglice bez prevodioca nasilno ukrcavaju na letove i vraćaju na teritoriju onih država gde im preti opasnost po život, rizik od mučenja, arbitrarnog zatvaranja i kršenje prava na pravično suđenje.
Današnji zahtev Evropskog suda za ljudska prava je sedma privremena mera protiv nezakonite prakse Stanice granične policije Beograd.
Prva je doneta još u novembru 2013. godine, kada je žrtva torture, politička izbeglica iz Irana, zamalo vraćena u zemlju porekla.
Sličan slučaj usledio je u julu 2014. godine, kada je somalijski novinar, koji je preživeo atentat od strane Al-Šababa, bio na ivici deportacije u Mogadiš.
Brojni slučajevi sprečavanja prinudnog vraćanja
Tokom narednih godina, Evropski sud je sprečio prinudno vraćanje izbeglica iz Irana (2016), turskog političkog aktiviste (2021), turske novinarke Narin Čapan (2022) i iranske porodice čijem ocu je pretila doživotna kazna zatvora.
To su samo neki od slučajeva u kojima su pravni zastupnici, uz pomoć Evropskog suda za ljudska prava, uspeli da zaštite ljude kojima je pretilo prinudno vraćanje, navodi se u saopštenju IDEAS-a.
Dodaje se da se nažalost procenjuje da svake godine veliki broj stranaca, koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom, biva suočen sa sličnim tretmanom. Među njima je i žena iz DR Konga, koja je u februaru ove godine deportovana, uprkos tvrdnjama da je u zemlji porekla bila žrtva silovanja.
Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, nastaviće da pruža pravnu pomoć izbeglicama u tranzitnoj zoni i nada se da će preporuke Komiteta za ljudska prava UN, Komiteta protiv torture UN, kao i Specijalnog izvestioca za torturu konačno biti ispoštovane, te da će prava izbeglica i tražilaca azila na aerodromu „Nikola Tesla“ biti značajno unapređena, poručuje se u saopštenju.
Izvor: Beta
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski poznatiji kao Pijanista temperom je oslikao crni flor na pločniku Trga republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu koja se obrušila 1. novembra i usmrtila 15 osoba
U toku je novi protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni poručuju da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a do sada je bilo i nekoliko provokacija
Reprezentativni prosvetni sindikati nastavljaju štrajk skraćenjem časova za 15 minuta i najvljaju da će takav oblik protesta će trajati i u decembru
Zaštitnik građana Zoran Pašalić obavio je u petak i subotu vanrednu posetu okružnom zatvoru u Novom Sadu poznatijem kao Klisa i obavio razgovor sa 21 pritvorenikom, među kojima je i ministar u ostavci Goran Vesić
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Iz Inicijative „Most ostaje" sazvali su sastanak u nedelju u 13 časova sa svim političkim i aktivstičkim organizacijama koje žele ili su već uključene u odbranu mosta
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
