Dva radnika su izgubila život u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara" u Velikim Crljenima. „Prema trenutnim informacijama, tragedija se dogodila dok su angažovani radnici kosili travu uz kanal", saopštio je EPS
Prema prvim informacijama, dva radnika su se utopila u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima, saznaje RTS u EPS-u.
Iz EPS-a je saopšteno da su nastradali dok su kosili travu uz kanal.
Kako N1 nezvanično saznaje u razgovoru sa radnicima „Kolubare“, jedan radnik je upao u kanal tokom košenja trave, a drugi je zatim bacio trimer i skočio za njim u pokušaju da ga spasi.
Telo jednog stradalog radnika je pronađeno, dok se za drugim još traga.
Radnici za N1 kažu da je u voda u kanalima čista, ali da su kanali duboki i u njima je dosta mulja.
Reč je o radnicima firme koja je angažovana na održavanju zelenih površina i saobraćajnica u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima.
Policija je na licu mesta i uviđaj je u toku.
Građani vode pravnu borbu protiv TE „Kolubara“
U Velikim Crljenima živi oko 4.300 stanovnika, mesto pripada beogradskoj opštini Lazarevac, iako je od samog centra glavnog grada udaljeno više od 40 kilometara.
Termoelektrana je, suprotno svoj logici zdravog razuma, napravljena u samom centru mesta, te je sa svih strana okružena kućama žitelja.
Parametar od nekoliko stotina metara, koliko bi ovakvo postrojenje trebalo minimalno biti udaljeno od prvih kuća, ovde ne važi.
Zbog toga grupa građana iz Velikih Crljena vodi pravnu borbu protiv TE „Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine TE „Kolubara”, kao i okolni kopovi iz kojih se dopremaju kamioni i vagoni uglja za proizvodnju električne energije, prepoznati su kao uzroci devastacije životne sredine u Velikim Crljenima i drugim, manjim selima koja su rudnici uglja progutali.
Gašenje termoelektrana planirano do 2050. godine
Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Dve termoelektrane, „Kolubara A“ i „Morava“, bile su predviđene kao prve za gašenje.
Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.
Iako u odgovoru ne preciziraju kad će „Kolubara A“ biti ugašena ne navodi se ni drugi rok za gašenje.
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
„Na delu je zatiranje tragova i neko će za tragediju u Novom Sadu platiti samo ako Aleksandar Vučić bude ugrožen“, rekao je advokat Božo Prelević u intervjuu FoNet-u
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista temperom je oslikao Crni flor na pločniku Trga Republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu . A onda je došla Gradska čistoća i sve počistila
Osumnjičena J.S.M, kako je saopštilo VJT, bila je nedostupna organima gonjenja na dan akcije hapšenja svih osumnjičenih. osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
