Dva radnika u TE „Kolubara“ nastradala dok su kosili travu

Policija je na licu mesta i uviđaj je u toku.

Građani vode pravnu borbu protiv TE „Kolubara“

U Velikim Crljenima  živi oko 4.300 stanovnika, mesto pripada beogradskoj opštini Lazarevac, iako je od samog centra glavnog grada udaljeno više od 40 kilometara.

Termoelektrana je, suprotno svoj logici zdravog razuma, napravljena u samom centru mesta, te je sa svih strana okružena kućama žitelja.

Parametar od nekoliko stotina metara, koliko bi ovakvo postrojenje trebalo minimalno biti udaljeno od prvih kuća, ovde ne važi.

Zbog toga grupa građana iz Velikih Crljena vodi pravnu borbu protiv TE „Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”  iz 2020. godine TE „Kolubara”, kao i okolni kopovi iz kojih se dopremaju kamioni i vagoni uglja za proizvodnju električne energije, prepoznati su kao uzroci devastacije životne sredine u Velikim Crljenima i drugim, manjim selima koja su rudnici uglja progutali.

Gašenje termoelektrana planirano do 2050. godine

Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.

Dve termoelektrane, „Kolubara A“ i „Morava“, bile su predviđene kao prve za gašenje.

Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.

Iako u odgovoru ne preciziraju kad će „Kolubara A“ biti ugašena ne navodi se ni drugi rok za gašenje.