Republički hidrometeorološki zavod objavio je u petak upozorenje na izražen toplotni talas u Srbiji i maksimalne temperature od 35 do 40 stepeni.
Navodi se da će na području Beograda danas i sutra maksimalna temperatura dostizati 38 stepeni, a zatim će se kretati od 30 do 33 stepeni, uz nastavak tropskih noći.
U nedelju će na severu i zapadu zemlje doći do pada temperature na vrednosti od 30 do 35 stepeni, dok će se u ostalim krajevima Srbije to dogoditi početkom naredne nedelje.
Vrućine i trudnoća
Nove studije pokazuju da toplotni talasi utiču na prevremeno rađanje.
Dr Natalija Mirić, docent na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, piše za portal Klima 101 da klimatske promene ne utiču samo na mortalitet i migracije, već i na natalitet – i to na više (negativnih) načina.
Istraživanja koja su se bavila ovom temom pokazuju da klimatske promene imaju različite uticaje na nivoe rađanja, a među njima se posebno izdvajaju studije koje pokazuju da visoke temperature negativno utiču na ishod trudnoće.
Prema savremenim istraživanjima, toplotni talasi dovode do porasta prevremenih porođaja – ali i pobačaja.
Naime, u poslednjih nekoliko godina rađeno je nekoliko ključnih istraživanja koja su ispitivala uticaj temperaturnih kolebanja na fekonditet, infertilitet, fetalne gubitke i prevremeni porođaj. One sugerišu da visoke temperature, a posebno dugi toplotni talasi, negativno utiču na ishod trudnoće na različite načine: kroz verovatnoću začeća, spontani pobačaj, malu težinu na rođenju, prevremeni porođaj, gestacijsku hipertenziju…
Jedna studija iz 2023. godine ukazala je na povezanost između prenatalnog izlaganja toplotnom talasu i povećanog rizika od prevremenog porođaja u Kini, i to naročito kod trudnica koje žive u sušno-pustinjskom klimatu ove zemlje.
Slični rezultati potvrđeni su i u Americi (Kalifornija), gde je istraživanje iz 2017. godine obuhvatilo preko 14 hiljada spontanih prevremenih porođaja za koje se pokazalo da su povezani sa rastom temperature vazduha, posebno tokom letnje sezone.
U istraživanju se navodi da je porast temperature od 5,6° stepeni Celzijusa (10 Farenhajta) tokom letnje sezone povezan sa porastom spontanih pobačaja za preko 11 odsto.
Olimpijske igre u Parizu mogle bi da budu najtoplije do sada
Zbog vrućina i sportisti su zabrinuti za zdravlje i živote, piše Klima101.
Sa prosečnom temperaturom od preko 34 stepeni Celzijusa, tokijske Olimpijske igre, održane 2021, poznate su kao najtoplije u istoriji. U kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, vrućine su se odrazile na zdravlje učesnika: neki sportisti su padali u nesvest i povraćali na završnoj liniji, takmičare su iz arena prevozili u kolicima, a poznati ruski teniser Danil Medvedev se čak zapitao ko će biti odgovoran za njegovu smrt ukoliko do toga dođe.
Predstojeća Olimpijada u Parizu koje počinju 26. jula mogla bi da ih nadmaši po visini temperature što bi moglo da dovede do još ozbiljnijih zdravstvenih rizika za takmičare
Jedanaest olimpijaca okupilo se sa vodećim svetskim naučnicima o klimi, Majkom Tiptonom i Džoom Korbetom sa Univerziteta u Portsmutu, kako bi razotkrili opasnosti za sportiste na sve toplijoj planeti.
Rezultat njihovog rada je novi izveštaj naslovljen „Vatreni prstenovi: Rizici od toplote na Olimpijadi 2024. u Parizu”.
„Sada znamo da bi Pariske igre potencijalno mogle da obore tokijski rekord”, upozorila je Ema Pokok, izvršna direktorka organizacije FrontRunners koja je pomogla u izradi publikacije.
Dvanaest uzastopnih najtoplijih meseci u istoriji merenja
Od 2021, zavisnost od fosilnih goriva prouzrokovala je još veće globalno zagrevanje i svet je do ovog maja iskusio dvanaest uzastopnih najtoplijih meseci u istoriji merenja. Samim tim, sve je više situacija tokom kojih ekstremne vrućine potkopavaju sportske manifestacije.
„Ako planeta nastavi da se zagreva, sport kakav znamo i volimo je u opasnosti”, kazala je Pokok.
Pariz se zagreva
Od 1924. godine, kada je Pariz poslednji put bio domaćin Olimpijade, godišnja temperatura u ovom gradu porasla je, u proseku, za 1,8 stepeni Celzijusa.
Još jedna od posledica klimatskih promena su jači i učestaliji toplotni talasi kojih je Pariz, od sredine prošlog veka, iskusio pedeset. Autori podsećaju da je pre dvadesetak godina, tačnije u julu i avgustu 2003. godine, baš u vreme Olimpijskih igara, surovi toplotni talas izazvao preko 14 hiljada smrtnih slučajeva u Francuskoj.
Trend se nastavlja
U svetlu klimatskih promena, ni ova godina nije izuzetak od trenda: Nacionalna meteorološka služba već je prognozirala da će period od maja do jula, širom zemlje, biti topliji od normale.
Međunarodni olimpijski komitet (IOC) očito je svestan rastućeg problema.
U izjavi iz 2022. predložili su različite mere za zaštitu zdravlja sportista, a dali su i poseban osvrt na vrućine:
„Nažalost, nivo toplotnog stresa u životnoj sredini koji doživljavaju elitni sportisti nastaviće da raste u narednim godinama usled kombinacije povećane rasprostranjenosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa koji se javljaju zbog klimatskih promena i globalizacije sporta koja dovodi do toga da se sve više takmičenja organizuje na prostorima sa ekstremno vrućom klimom.”
Izvor/Klima101
