Devet migranata je „namerno bačeno” u more, dok grčka vlada tvrdi da ono što je prijavljeno „nije dokazano"
Grčka obalska straža odgovorna je za smrt više od 40 migranata u 15 incidenata u Sredozemnom moru koji su se dogodili između maja 2020. i maja 2023. godine, potvrdila je istraga Bi-Bi-Sija (BBC), preneo je Glas Amerike.
Prema izveštaju, devet migranata je „namerno bačeno“ u more, a u pitanju su ljudi proterani iz grčkih teritorijalnih voda ili su odbijeni nakon što su stigli na grčka ostrva.
To je prvi put da je BBC izračunao broj incidenata u kojima se navodi da su se smrtni slučajevi dogodili kao rezultat akcija grčke obalske straže koja je demantovala optužbe.
BBC je naveo da su njihovi izvori za izveštaj uključivali nevladine organizacije, tursku obalsku stražu, lokalne medije i svedoke.
S druge strane portparol grčke vlade Pavlos Marinakis rekao je da ono što je prijavljeno „nije dokazano“.
Izveštaji da je grčka obalska straža primoravala brodove sa migrantima da se okrenu i krenu prema turskim vodama stizali su godinama, a s obzirom da deo čamaca sa migrantima potiče iz Turske, Grčka i Turska su se međusobno optuživale za maltretiranje migranata.
Prema grčkom zakonu, migranti koji traže azil mogu da podnesu svoje zahteve u centrima na nekoliko ostrva, ali su migranti su svedočili da su ih zaustavili muškarci koji su nosili maske, a ne ljudi u uniformama i da su očigledno radili na tajnom zadatku.
Nalazi BBC-ja biće predstavljeni u dokumentarcu „Dead Calm: Killing in the Med?“ (Mrtva tišina: Ubijanje na Mediteranu?).
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
