„Održivost, odnosno primena visokih ekoloških, društvenih i dobrih praksi upravljanja je preduslov za bilo kakvu bližu saradnju sa EU", saopšteno iz Evropske komisije
Sudeći prema stavu Evropske komisije, litijum iz Srbije neće moći da se uvozi na tržište Evropske unije ukoliko nije zadovoljio ekološke standarde koje važe u EU kada je u pitanju vađenje rude.
Kako prenosi N1, u Evropskoj komisiji ističu da kada su u pitanju ekološki standardi koji se primenjuju na rudarske projekte, Srbija kao zemlja kandidat progresivno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, uključujući i oblast ekološke politike, „koja uključuje standarde i pristupe koji su najstroži u svetu“.
„Pored toga, održivost, odnosno primena visokih ekoloških, društvenih i dobrih praksi upravljanja je preduslov za bilo kakvu bližu saradnju sa EU. Štaviše, svaki proizvod, poput baterije za električna vozila ili materijali – bez obzira na njihovo poreklo – stavljeni na tržište EU moraju biti u skladu sa zakonima EU, uključujući pravila o održivosti i zaštiti životne sredine”, stoji u odgovoru koji je dobila redakcija N1.
Nedavno je evropski komesar za „Zeleni plan“ Maroš Šefčovič izjavio da se uklanjaju poslednje pravne prerpeke za trgovinsko partnerstvo EU-Srbija“ u vezi sa litijumom odnosno drugim kritičnim sirovinama, što je izazvalo nedoumicu po više osnova uključujući i pitanje eksploatacije napuštenog projekta Jadar u zemlje Evropske unije.
Na pitanje o kojim preprekama se radi, nije naveden precizan odgovor, već je pomenuto potpisivanje pisma o namerama, što je urađeno 22. septembra 2023. godine – o strateškom partnerstvu između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama, što je po Evrospkoj komisiji “predstavljalo važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji”.
Visoki ekološki standardi važe za sve
“Na osnovu pisma o namerama, Komisija predlaže uspostavljanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije kojim se uspostavlja strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Komisija nastavlja razgovore sa Srbijom na ovu temu”, stoji u odgovoru N1.
Ovo je, kako navode, deo šireg napora, koji uključuje EU rudarstvo i preradu kritičnih sirovina u okviru svojih granica u više od 900 projekata, kao i stvaranje partnerstava širom sveta, a ukoliko bude potpisano to bi bilo 14. strateško partnerstvo o sirovinama koje je potpisala EU sa svojim partnerima.
Do sada su Memorandum potpisale: Australija, Uzbekistan, Norveška, Ruanda, Grenland, Demokratska republika Kongo, Zambija, Čile, Argentina, Namibia, Kazakhstan, Ukrajina i Kanada.
Evropljani kažu da ukoliko Partnerstvo bude potpisano, Srbija i EU bi se obavezale da primenjuju visoke ekološke, uključujući upravljanje otpadom, društvene standarde i standarde upravljanja i održive prakse duž čitavih lanaca vrednosti i tokom celog životnog ciklusa rudnika – od istraživanja, preko eksploatacije do zatvaranja i rehabilitacije.
Znamo da je je napušten projekat Jadar
U Komisiji su svesni da je projekat „Jadar“ napušten januara 2022. godine kao i da studije izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu nije završene, iako se i dalje radi na njima.
“Na nacionalnim je vladama da donose odluke o konkretnim industrijskim projektima i da stvaraju ekonomske prilike. EU očekuje od zemalja kandidata da se takve odluke zasnivaju na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekološkim pravilima EU, uključujući upravljanje otpadom i vodama i učešće javnosti u procesu donošenja odluka”.
Komisija podseća da je namera evropskog zakona o kritičnim sirovinama (Uredba (EU) 2024/1252; CRMA) ima za cilj da obezbedi raznovrsno, bezbedno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama za industriju EU.
„Obezbeđen pristup kritičnim sirovinama je od suštinskog značaja za strateške sektore, uključujući čiste tehnologije, digitalnu, odbrambenu i vazduhoplovnu industriju. Zakon koji je stupio na snagu 23. maja 2024. primenjuje se direktno u državama članicama Evropske unije. Kao država kandidat za članstvo, Srbija bi nakon pristupanja morala da primenjuje zakonodavstvo EU, uključujući i ovaj akt“.
Oni navode da iako nije članica EU, Srbija ima pravo da pre potencijalnog pristupanja aplicira za status strateškog projekta kako je definisano CRMA, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume podobnosti.
„Konkretno, u okviru CRMA strateški projekat treba da doprinese bezbednosti ili otpornosti snabdevanja EU strateškim sirovinama; biti ili postati tehnički izvodljiv i održivo implementiran, posebno u pogledu praćenja, prevencije i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, prevenciju i minimiziranje društvenih negativnih uticaja, a ako je u trećoj zemlji, biti od obostrane koristi za EU i dotičnu treću zemlju dodavanjem vrednosti toj zemlji. Prilikom procene da li projekat doprinosi bezbednosti snabdevanja EU, Komisija će takođe proceniti ko kontroliše preduzeća uključena u projekat. U tom cilju, ambiciozni projekti moraju u svojoj prijavi dostaviti i detaljne informacije o kontroli tih poduhvata“, zaključuju u Evropskoj komisiji.
Istekao je marketinški ultimatum koji je Aleksandar Vučić dao Rusiji da izađe iz vlasništva u NIS-u. Srbija i dalje pasivno čeka da drugi reše sudbinu njene energetske budućnosti. A postoji rešenje
Dok se strane kompanije povlače i radnici ostaju bez posla, država novim investitorima deli milione. Kineski Fine Stamping dobija tako sedam miliona evra za pogon u Apatinu
Iako je zatvaranje Teatra Odeon i otpuštanje nagoveštavalo krizu imperije Željka Mitrovića, u planu je njeno proširenje. Podignuti su i višemilionski krediti
Zašto je u decembru došlo do rekordnih budžetskih troškova i prekomernog korišćenja deviznih rezervi?
Mađarski MOL, koji je viđen kao novi večinski vlasnik NIS-a, ima većinski udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Zašto Hrvatska ima loše iskustvo sa MOL-om?
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
