Holivudska zvezda Skarlet Johanson kaže da je ostala „šokirana“ i „besna“ nakon što je OpenAI pokrenuo četbot sa glasom „sablasno sličnim“ njenom, prenosi BBC. Glumica je rekla da je ranije odbila saradnju sa kompanijom OpenAI.
Po objavljivanju četbota prošle nedelje, komentatori su brzo izvukli poređenja između glasa „Skaj“ četbota i Johansoninog u filmu „Ona” iz 2013. Iz OpenAI su rekli da će ukloniti glas, ali su insistirali da to nije trebalo da bude „imitacija“ zvezde.
Međutim, Johanson je optužila kompaniju i njenog osnivača Sema Altmana da namerno kopiraju njen glas.
„Kada sam čula objavljeni demo, bila sam šokirana, ljuta i u neverici da će gospodin Altman upotrebiti glas koji je zvučao tako jezivo slično mom“, napisala je Skarlet Johanson.
„Gospodin Altman je čak insinuirao da je sličnost namerna, tvitujući samo jednu reč „ona“ – naziv filma u kojem sam pozajmila glas sistemu za ćaskanje, Samanti, koja započinje intimnu vezu sa čovekom“ navela je glumica.
Smešten u blisku budućnost, film „Ona” opisuje kako se Hoakin Feniks zaljubljuje u operativni sistem svog uređaja, kome glas daje Johansonova.
Prethodila poslovna ponuda
Glumica kaže da joj se Altman u vezi sa glasom novog chatbot-a prvi put obratio u septembru.
„Gospodin Altman mi je rekao da smatra da bih davanjem svog glasa sistemu mogla da premostim jaz između tehnoloških kompanija i kreativaca i da pomognem potrošačima da se osećaju prijatno sa seizmičkim promenama koje se tiču ljudi i veštačke inteligencije. Rekao je da oseća da će moj glas biti utešan ljudima”, izjavila je Johanson.
Kaže da je na kraju odbila ponudu iz ličnih razloga.
Dva dana pre nego što je Skaj četbot pušten, dodala je, gospodin Altman je kontaktirao njenog agenta, pozivajući Johansonovu da preispita svoje prvobitno odbijanje da sarađuje sa kompanijom.
Zaštita ličnosti
Johanson kaže da je bila prinuđena da angažuje advokate i da je poslala dva pravna pisma kompaniji, da bi utvrdila kako je glas napravljen.
„U vremenu kada se svi borimo sa lažnjacima i zaštitom sopstvene ličnosti, sopstvenog rada, sopstvenog identiteta, verujem da su ovo pitanja koja zaslužuju apsolutnu jasnoću“, napisala je ona.
Altman je negirao da je kompanija pokušala da imitira Johansonov glas.
„Skajov glas nije Skarlet Johanson i nikada nije postojala namera da liči na njen“, napisao je on.
„Ubacili smo glasovnog glumca iza Skajovog glasa pre bilo kakvog kontakta sa gospođom Johanson. Iz poštovanja prema gospođi Johanson, pauzirali smo korišćenje tog glasa u našim proizvodima. Izvinjavamo se gospođi Johanson što nismo bolje komunicirali“ izjavio je Altman.
Štrajk zbog veštačke inteligencije
Sumnja na zloupotrebu Johansinog glasa usledila je samo šest meseci nakon što su se glumci složili da prekinu štrajkove koji su zaustavili industriju zabave zbog zahteva za bolje plate i zaštitne mere za korišćenje veštačke inteligencije.
Johanson je učestvovala u prošlogodišnjoj industrijskoj akciji, koja se delimično odnosila na to kako će studiji koristiti veštačku inteligenciju da imitiraju lica i glasove glumaca.
Dogovor sklopljen sa studijima uključivao je uveravanja da se oni neće koristiti bez pristanka glumaca.
Zaštita kreativnog procesa
Da bi veštačka inteligencija umela da proizvede novi produkt, ona mora da “uči i trenira” na tuđim, već postojećim radovima.
Piscima bi uskoro mogle da priprete slične okolnosti, na šta ukazuje Vanja Subotić, sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta.
„Za pisce je nastao sličan problem, ili je barem pre mesec dana tako tvrdilo Udruženje scenarista Amerike koji pišu scenarije za TV i filmsku produkciju. Problem nastaje što je njihova bojazan da će bilo koji veliki studio pre da plati ChatGPT da generiše scenario, a da zapravo zapošljava pisce manje-više kao podizvođače, kao ljude koji će to malo da srede, da edituju i da ih plaćaju po satu“ objasnila je ranije Subotić za portal “Vremena“.
Scenaristi, po njenim rečima, najpre žele da zaštite svoj kreativni proces, a potom i svoja dela, koja bi u budućnosti mogla biti ugrožena veštačkom inteligencijom.
Presedan u fotografiji
Presedan na temu primene veštačke inteligencije na fotografiju napravio je i Boris Eldagsen odbijanjem da primi Soni svetsku nagradu za fotografiju jer se na konkurs prijavio sa slikom koju je generisala veštačka inteligencija.
Kako jer anije rekao “Vremenu”, to je učinio da bi pokrenuo debatu o odnosu AI-generisanih slika i fotografije.
U prići o AI fotografiji, Eldagsen kaže da kao umetnik vidi samo jedan problem, a to su autorska prava koja treba rešiti, ali kao građanin u demokratkom društvu, vidi mnogo drugih.
“Sve se može generisati. Možete generisati lažnu istoriju, možete generisati lažne činjenice i lažne fotografske slike današnjih sukoba. Tako da je to kao stvoreno za totalitarne sisteme zato što je AI veoma pogodan za dezinformisanje, manipulaciju, destabilizaciju i ja sam veoma zabrinut zbog toga. Mislim da demokratska društva moraju biti svesna toga i moraju biti spremna na to”, zaključio je fotograf.
