U sastavu nove Vlade Hrvatske neće biti mesta za srpsku stranku SDSS, koja je godinama bila deo koalicije sa HDZ-om, a na zahtev desničarske stranke DP. Da li je ova odluka najava pomeranja hrvatske vlasti udesno ili pak kompromis kako bi se formirala Vlada
Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) postigla je dogovor sa desničarskim Domovinskim pokretom o formiranju nove parlamentarne većine i buduće vlade koju će ponovo voditi predsednik HDZ Andrej Plenković.
„Predlog postignutog dogovora, uz raspodelu resora buduće Vlade, izneće se na stranačkim telima tokom današnjeg dana i potom ćemo o svim detaljima obavestiti javnost“, saopštio je portparol vlade Marko Milić iz HDZ, posle sastanka pregovaračkih timova dve stranke.
Kako je ranije saopšteno, Plenkovića će podržati i deo poslanika nacionalnih manjina, da bi mogao da obezbedi neophodnih 76 glasova podrške u parlamentu.
Među poslanicima manjina ovog puta se neće naći tri poslanika srpske nacionalne manjine iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja je dosad bila deo Plenkovićeve vlade i imala mesto potpredsednika.
Srpska stranka, na čijem čelu je Milorad Pupovac, bila je redovni deo Vlade Hrvatske u poslednjih nekoliko mandata. Ovo je prvi put da oni ne čine koalicionog partnera HDZ-u, i to na zahtev Domovinskog pokreta, koji je svoju podršku Plenkovićevoj stranci uslovio time da SDSS ne bude deo parlamentrane većine niti buduće vlade.
Podrška, ali ne i potpis
Uprkos tome što u novom mandatu Vlade neće imati prostora da deluje, SDSS će podržati Plenkovića za mandatara, mada tu podršku neće ozvaničiti potpisom.
Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac obašnjava da će njihov klub odlučiti koji će poslanici dati Plenkoviću potreban broj potpisa, da bi bio mandatar.
„Naš stav je da podržavamo Andreja Plenkovića kao mandatara, ali među nama ima razlika oko toga kome možemo dati podršku kad je posredi sastav Vlade“, rekao je Pupovac.
Pupovac smatra da HDZ nije imao drugog izbora sem da odluči da vodi novu vladu bez predstavnika srpske manjine.
On ističe da je Domovinski pokret kontaminirao politički prostor Hrvatske, kao i da je ova stranka dobila izbore zahvaljujući svojoj antisrpskoj i antićiriličnoj kampanji.
Tri resora za DP
Premijer Andrej Plenković otkrio je juče koja će ministarstva pripasti ovoj konzervativnoj stranci.
„Tri resora idu DP-u. Osnovat ćemo novo ministarstvo – Ministarstvo demografije. To je ključno pitanje i zato smo prvi na razini EU koji uvode takvo ministarstvo“, rekao je Plenković.
„Drugi resor je Ministarstvo poljoprivrede, budući da je DP mahom baziran u Slavoniji. I treći je da se Ministarstvo privrede podeli na pola. Nismo govorili o imenima. Onaj član vlade koji bude za demografiju će biti i potpredsednik vlade“, izjavio je Plenković u svom obraćanju u Jastrebarskom.
Ipak, ovakva podela resora bila je blago razočarenje za DP, koji je od početka želeo da mu u ruke zapadnu neki drugi resori, odnosno Minisarstvo kulture i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nova vlada će imati više ministarstava nego što je ranije bio slučaj, kada ih je bilo 18.
HDZ ide udesno?
Politikolog Davor Đenero mišljenja je da ovo rešenje nije idealno i da je saradnja manjih stranaka bila bolja opcija.
„Jasno je da bi povoljnije bilo, za stabilnost vlasti i određenih već postignutih tokova, da je vlada umesto ovakvoga nečeg određena saradnjom manjih opcija koje su bliže najjačoj stranci, a ona se već dva izborna ciklusa približavala centru“,rekao je Đenero za Dojče vele.
Reč je o bojazni, često izraženoj u hrvatskoj javnosti, da bi izrazito desničarska orijentacija DP mogla povući HDZ nazad u tu stranu, gde je nekad i sama bila. Ili pak da bi ideološka razlika partnera – ako je zaista tako izražena – mogla destabilizovati državu.
„U istom pogledu je šteta što u koaliciji neće učestvovati svi manjinski predstavnici, jer Domovinski pokret tamo ne želi Srbe“, napominje Đenero, „ali ovo je, ako ćemo pravo, najmanje loše rešenje od onih koja su uopšte bila realna, prema izbornim rezultatima“.
Ovaj politički analitičar uveren je da će predstavnici manjina ostati koordinisani, bez obzira na to što će se formalno podeliti na saborsku poziciju i opoziciju.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
