Pre ugodne posete Srbiji, kineski predsednik Si Đinping imao je teške razgovore u Francuskoj. Na talonu su ogromna tržišta, novci, a možda i svetski mir
Atmosfera u svetskim odnosima je radikalno promenjena, ne samo zbog rata u Ukrajini, već i zbog odnosa Zapada prema Kini kojoj zameraju saradnju sa Rusijom, plasiranje robe po damping cenama, špijunažu i još mnogo toga.
Poseta Si Đinpinga Francuskoj imala je za cilj da kritike ublaži i otvori put saradnji, uprkos razlikama.
Predsednik Si je u autorskom tekstu u listu Figaro poručio da je Kina spremna da jača saradnju i koordinaciju sa Francuskom radi svetskog mira i stabilnosti. Rekao je da su odnosi te dve zemlje most za komunikaciju sa Zapadom.
Najavio je saradnju oko rešavanja ukrajinskog problema i rata na Bliskom istoku. Naglasio je da dve zemlje dele mnogo toga zajedničkog u odnosu na izraelsko-palestinski sukob.
Foto: Fonet / APEmanuel Makron i Si Đinping
Kako sarađivati uprkos razlikama?
Ako se sa pregovaračkog stola uklone papiri sa propagandom, ideologijskim optužbama i problematičnim strateškim previđanjima – a takvih je bilo dosta – ostaje suština: kako nastaviti ekonomsku saradnju?
Kako sarađivati uprkos razlikama? Francuska je tvrd orah na tom putu, iako u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama ima možda najblaži stav prema Pekingu.
Pariz pokušava da pronađe prostor za samostalnije delovanje, posebno u kontekstu politike koju prema Kine vode Sjedinjene Države, a koju predsednik Makron smatra rigoroznom.
Ali, i on optužuje Peking za „nefer ekonomsku praksu“. U razgovorima sa Si Đinpingom u jednom delu učestvovala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poznata kao oštar kritičar kineske ekonomske politike.
EU je prošle godine zabeležila deficit u trgovini sa Kinom od skoro 300 milijardi evra, od ukupne razmene od 750 milijardi. Kina je njen najveći trgovinski partner, veći od Sjedinjenih Država.
Ogroman deficit SAD u razmeni sa Kinom u vreme Donalda Trampa doveo je do ekonomskih sankcija, a sada se i u EU razmišlja na sličan način, iako pod drugim parolama.
Pominju se decoupling i de-risking. Prvi pojam trebalo bi da se odnosi na smanjivanje velike ekonomske i tehnološke zavisnosti od Kine, a drugi da se ne ulazi u riskantne poslove sa kineskim firmama.
Kineski predsednik je mogao samo da ponovi ono što je već prošlog meseca rekao nemačkom kancelaru Olafu Šolcu u Pekingu: Kina nije rizik za EU.
Stvarni rizik je ne sarađivati sa Kinom. Radi se o ogromnom tržištu sa 1,4 milijarde stanovnika od kojih je najmanje 400 miliona u grupi srednje klase sa dobrim primanjima.
Uostalom, Kina već više godina učestvuje sa trideset procenata u svetskom razvoju. Si je pozvao Francusku da investira u Kini i izrazio spremnost da još više otvori kinesko tržište.
Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein, Pool, FileKineski predsednik otpočeo turneju
Borba za automobil budućnosti
U Francuskoj, koja je veliki proizvođač automobila, vodila se uoči posete Sija Đinpinga burna debata o tome da li treba uvesti veće carine za kineske električne automobile koji preplavljuju svet.
Prošle godine u EU je prodato električnih vozila za više od 11 milijardi evra.
Ursula fon der Lajen se najviše zalagala za više carine jer, kako kaže, radi se o damping cenama u čijem formiranju učestvuje država. S druge strane, nemački kancelar Šolc izjavio je prošlog meseca u Pekingu da Nemačka pozdravlja uvoz kineskih e-vozila.
Prema japanskom finansijskom listu Nikkei, kinesko električno vozilo Xiaomi SU7 MAX, sa sličnim ili boljim tehničkim kvalitetama od Tesle, Poršea i Mercedesa, prodaje se po znatno nižim cenama. Kineski e-auto prodaje se za 41.500 evra, a zapadna vozila su dva ili tri puta skuplja.
Kinezi su ranije registrovali Makronovu izjavu da bi rado video kinesku investiciju na francuskom tlu i to za izgradnju fabrike za električna vozila. Ranije su Kinezi odbijali ovu ponudi, a sada je još neizvesno da li je Si dao neku drugačiju izjavu.
Izgleda da će Mađarska preteći Francusku u ostvarenju te želje.
Tanjug / Dragana KujundžićKineski predsednik u poseti Srbiji 2018. godine
Razlike u globalnom šahu
Od spoljnopolitičkih tema prva je bila Ukrajina i ruska agresija. Nisu se čule neke nove izjave, različite od poznatih. Kina ne pristaje na uvođenje sankcija Rusiji, kako to traži Francuska.
Si je ponovio da Kina podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da je protiv rešavanja problema silom. Rekao je da se Kina zalaže za miroljubivo rešenje i da je u tom cilju predložila plan od 12 tačaka. Taj plan predviđa pregovore o miru, ali ne postavlja preduslov da se povuku ruske trupe.
Zato je kineski plan neprihvatljiv za Ukrajinu i Zapad.
Pomenuta je inicijativa Švajcarske o organizovanju mirovne konferencije sledećeg meseca. Pozivi su upućeni na 160 adresa u svetu. Rusija i Belorusija su izjavili da neće učestvovati jer Švajcarska „nije neutralna“ u sukobu.
Kina je rekla da još razmišlja o učešću, ali je posle sadašnjih izjava Sija Đinpinga o koordinaciji mirovnih akcija sa Francuskom izvesno da će učestvovati.
„Tamo žive Kinezi“
Prilikom boravka kineskog predsednika obeležena je 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Francuska je prva među zapadnim zemljama priznala NR Kinu (Sjedinjene države tek 15 godina kasnije).
Predsednik De Gol primio je 1964. godine prvog francuskog ambasadora pred njegov odlazak u Peking. Gospodin Andre Levin raspričao se o svemu što je mogao da sazna o Kini u knjigama i enciklopedijama.
De Gol je sve saslušao, iako je njegov ministar Malro zapisao da je imao utisak da francuski predsednik razmišlja o drugim stvarima. Pružajući novom ambasadoru ruku na rastanku, De Gol je rekao: „I ne zaboravite, gospodine, da tamo žive Kinezi.“
Kada je ambasador došao u Peking, Kina je imala nacionalni dohodak oko sto milijardi dolara. Sada ima preko 17 hiljada milijardi.
Uverio se: tamo zaista žive Kinezi.
Posle ozbiljnih i na momente teških razgovora sa francuskim predsednikom, a bilo je i tibetanskih demonstranata, Si Đinping dolazi u Srbiju pa u Mađarsku.
U relaksiranoj atmosferi, biće to ugodni razgovori uz mnogo potpisanih dokumenata o daljoj saradnji, pre svega na ekonomskom planu.
*Novinar Aleksandar Novačić (1939) je višedecenijski dopisnik iz Pekinga i Moskve. Autor je više knjiga o Kini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
