Svako ko kuva na plin ceni prednosti takvih šporeta: direktna vatra, temperatura i plamen se mogu fleksibilno kontrolisati, nisu potrebne posebne šerpe kao kod indukcionih šporeta. Kuvanje na plin je takođe jeftinije od kuvanja na struju, prenosi Dojče vele (DW).
Ipak, o šporetima na plin se konstantno raspravlja. Tako će od 2026. biti zabranjeni u većini novih zgrada u Njujorku. Primarni cilj je smanjenje emisije gasova staklene bašte. Ali šporeti na plin takođe predstavljaju rizik po zdravlje, pišu istraživači sa Univerziteta Stenford u časopisu „Science Advances“.
Naučnike posebno brine azot-dioksid (NO2). Ovo jedinjenje nastaje u velikim količinama kao nusproizvod sagorevanja, na primer u industrijskim postrojenjima, elektranama i sistemima za grejanja. Međutim – glavni izvor je drumski saobraćaj.
Šporeti na gas: „Problem za celu porodicu“
Azot-dioksid nastaje i prilikom kuvanja na plin, a zagađenje nije ograničeno samo na kuhinju.
„Nisam očekivao da će posle korišćenja šporeta na plin za samo sat vremena nivo zagađenosti u spavaćoj sobi premašiti granicu opasnu za zdravlje, niti da će ostati tako visok satima nakon što je šporet isključen“, rekao je Rob Džekson, profesor na Stenfordu jedan od glavnih autora studije.
Šporeti na gas i propan nisu samo problem samo za kuvare ili ljude koji borave u kuhinji, kaže on, kod kuće: „To je problem za celu porodicu“.
Zdravstveni rizici od azot-dioksida
Azot-dioksid je gas, koji nadražuje i oštećuje sluzokožu u celom respiratornom traktu, posebno u bronhijama i alveolama. Posledice mogu biti poremećaji disanja, kašalj ili bronhitis, smanjena funkcija pluća, kao i sve manja otpornost na infekcije disajnih organa.
U rizičnu grupu spadaju osobe sa respiratornim oboljenjima (astmatičari, pacijenti sa hroničnim bronhitisom), srčani bolesnici i deca kod koje može biti poremećen razvoj plućne funkcije.
Autori studije procenjuju da je mešavina zagađenja koju emituju šporeti na gas i propan odgovorna za do 200.000 aktuelnih slučajeva astme kod dece širom SAD, te da se četvrtina može pripisati samo azot-dioksidu.
Oni procenjuju da je godišnje u SAD 19.000 smrtnih slučajeva povezano sa dugotrajnim zagađenjen azot-dioksidom u domaćinstvu. Poređenja radi, to je 40 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa pasivnim pušenjem u istoj zemlji u istom periodu.
Međutim, istraživački tim takođe naglašava da je ovo samo procena, jer se ne uzima u obzir ponovljeno izlaganje izuzetno visokim nivoima azot-dioksida u kratkim naletima, kao što je to slučaj u domaćinstvima sa šporetima na gas. Osim toga, procena se zasniva na prethodnim studijama o uticaju azot-dioksida na zdravlje na otvorenom, gde su prisutni i drugi zagađivači iz vozila i elektrana.
Ventilacija je važna: aspirator i provetravanje
Istraživački tim sa Stenforda već je objavio nekoliko studija o šporetima na plin. Prethodne studije su ispitivale kako šporeti na gas emituju metan i benzen (benzol) koji izaziva rak. Najnovija studija je još jedan deo slagalice za razumevanje uticaja šporeta na gas po ljudsko zdravlje.
Ovog puta, oni su ispitali koliko snažno se zagađenje u stanu, širi, akumulira i konačno ponovo razgrađuje. Došli su do zaključka da veličina stana igra značajnu ulogu.
Novi rezultati takođe potvrđuju da hrana oslobađa malo ili nimalo azot-dioksida kada se kuva i da električni šporeti ne proizvode NO2.
„U pitanju je gorivo, a ne hrana. Električni šporeti ne emituju azot-dioksid ili benzen“, rekao je Džekson.
Nemački zavod za životnu sredinu na svom sajtu piše: „korišćenje šporeta na plin […] u stanu može nakratko izazvati visoke nivoe NO2, koji u zavsnosti od ventilacije brzo ponovo opada. Zaključak: Prilikom ugradnje šporeta na plin, treba uzeti u obzir aspirator sa odvodom ka spolja. Istraživači sa Stenforda takođe preporučuju korišćenje aspiratora i redovno provetravanje.
